НАЛЕД: Провера исправности хране из увоза скупа и рањива на корупцију

Како се наводи у сапштењу НАЛЕД-а, привреда свакодневно указује на произвољно и неуједначено поступање инспекција приликом контроле намирница из увоза.

"Безбедност и исправност хране су приоритет, а како поједине компаније за више од 10 година никада нису добиле негативан резултат анализе и њихове пошиљке увек прате уверења о здравственој исправности издата у државама ЕУ, поставља се питање да ли је досадашње поступање инспекција оправдано и ко од тога има користи" наведено је у саопштењу.

Како је истакнуто, поједини инспектори шаљу узорке увек у исту лабораторију, а лабораторије не прилажу документ о обављеној анализи, што изазива сумњу у мотивацију и оправданост таквог поступка.

Закон о здравственој исправности предмета у општој употреби прописује да компаније сносе трошкове лабораторијског испитивања док Закон о безбедности хране предвиђа да трошкове рефундира држава уколико се узорак покаже као исправан.

Међутим, како је навео НАЛЕД, у пракси компаније увек плаћају трошкове анализе јер новца за те намене никад нема довољно у буджету, а према тврдњама привредника они и не покушавају да траже рефундацију јер се плаше да ће доспети на незваничну црну листу инспектора и ризиковати додатни застој при увозу хране.

Та организација је предложила да инспекције уваже уверења о исправности хране лабораторија из ЕУ на основу важећих споразума Србије са ЕУ или да дефинишу учесталост и поступак узимања узорака посебним правилницима који би пре свега узели у обзир анализу ризика за поједине врсте хране.

Закон о безбедности хране ступио је на снагу јуна 2009. и предвиђао је доношење 42 подзаконска акта који би прецизније уредили обележавање, исправност и продају хране.

До сада 16 аката није усвојено, међу којима је и правилник о процедурама и роковима за поступање инспекција, и на њих се чека дуже од 1.700 дана, утврдио је НАЛЕД.