Криза у Шпанији узима данак

Влада у Мадриду упорно избегава да одговори хоће ли затражити помоћ европских партнера да смањи државни дуг, јер су због ненаплативих кредита банке већ добиле помоћ.

Државни службеници треба да понесу највећи терет новог круга штедње који до 2014. године државни дуг треба да смањи за око 65 милијарди евра.

Претпоставља се да ће Шпанија попустити под притиском скупог задуживања. Тако би постала пета привреда еврозоне која тражи помоћ те врсте, али и досад највећа, што би, кажу стручњаци, ставило на пробу европски финансијски механизам за спас.

Шпански државни службеници изашли су на паузу за кафу, али нису пили кафу, већ протестовали у центру Мадрида. Петнаест минута било је довољно да опет скрену пажњу влади да не ваља то што ради - узимајући од њихових плата неће смањити дуг, нити извући земљу из рецесије.

"Резови само могу да нас увуку у дубљу рецесију, јер што мање новца имамо, мање ћемо трошити", тврде радници државних служби и додају да нису створили кризу, па не морају ни да плаћају за њу.

Најављена је и продаја железнице, због чега се буне железничари, па је бар 500 возова у петак остало у станицама. Аналитичари, међутим, тврде да то неће бити довољно и да Мадрид неће моћи без помоћи европских партнера.

"Чини се да ће нам на крају помоћ бити потребна. Али ми хоћемо да нам је дају, а да је не тражимо, а они који треба да помоћ дају, чекају да је затражимо", истиче аналитичар Томас Гало.

Шпански премијер никако да изговори хоће ли затражити помоћ. Упорно и вешто одбија да јасно одговори на то питање, али су најновији коментар многи протумачили као корак ка томе.

"Желим да анализирам нове мере Европске централне банке, пре него што одлучим. Још нисам донео одлуку, али урадићу оно што верујем да је најбоље за шпански народ", рекао је премијер Шпаније Маријано Рахој.

Претпоставља се да ће му у томе помоћи и скупље задуживање - камата је 7,2 одсто. Јасно је да такви трошкови не могу дуго да се издрже, посебно не Шпанија, која је у другој рецесији за три године и има стопу незапослености од 25 одсто, највећу у Европској унији.