Марже расту, монополи прете

Већина главних трговинских ланаца у Србији повећавала малопродајне марже у последње три године. Српском тржишту прети опасност јачања монополизације ако се нешто не промени у наредне две године, упозоравају аутори анализе рађена за потребе Комисије за заштиту конкуренције.

У последње три године већина главних трговинских ланаца у Србији константно је повећавала своје малопродајне марже.

Тако је, према подацима из анализе рађене за потребе Комисије за заштиту конкуренције, просечна малопродајна маржа "Делта Максија" 2008. године износила 20,82 одсто, 2009. године - 22,82 одсто, а прошле године 23,38 одсто.

У компанији "Идеа" такође је забележен раст. У 2008. године имала је маржу од 10,94 посто, у 2009. години 12,46, а лане 18,84 посто. Иначе, анализа је обухватила пословање тридесетак трговинских компанија.

На питање да ли би економско оправдање за повећање маржи требало тражити у поскупљењу енергената и инфлацији, аутори анализе оцењују да су и ти фактори имали утицаја, али да је пресудно било то што су у позицији да одређују услове.

Драгован Милићевић, аутор анализе каже да у Београду постоји неколико ланаца који држе комплетно тржиште, а у мањим местима има један до два.

"Ти велики ланцу су у позицији да диктирају набавке и да могу да одређују правила игре. Са укрупњавањем ће се та могућност повећавати уколико не дођу већи репрезентативнији ланци из Европе могуће је да ћемо ми улазити у зоне смањивања конкуренције и штета је највећа за потрошаче", каже Милићевић.

Губитке покривају потрошачи

У ситуацији када куповна моћ пада, трговци се обично одлучују за једну од две опције. Она, чини се, ређа, јесте да снизе цене, покушају да привуку што више муштерија и тако повећају промет.

Према подацима из поменуте анализе, међу онима који су се одлучили да смање марже је и "Меркатор".

"Да су предузете мере дале ефекте, говори и чињеница да је у прошлој години Меркатор С у Србији остварио приход од продаје у износу од 472 милиона евра, што представља раст од 12,2 одсто у динарском износу у односу на исти период прошле године, односно раст од 2,4 процента у еврима", каже Вељко Секулић.

Трговци се, међутим, чешће одлучују да повећају цене. Стручњаци понављају да им недовољна конкуренција то омогућава.

"Зато и јесте пожељна конкуренција јер она тера фирме да постану ефикасније, да уштеде на сопственим трошковима, да би имали нижу цену на тржишту, и на тај начин освојиле већи профит. Ако нема довољне конкуренције, ништа вас не тера да смањујете своје трошкове, већ их сваљујете на потрошаче", каже Дијана Марковић Бајаловић, експерт за право конкуренције.

Анализа показује да и овако повећан ниво марже не може да покрије трошкове пословања компанија.

број коментара 11 Пошаљи коментар
(недеља, 14. авг 2011, 12:50) - Ljubisa [нерегистровани]

nemacka

Cene u Nemackoj dosta povoljnije nego u Srbiji od garderobe do hrane, tehnike..., pa kilo secera je ovde 65 centi, mleko 3.8% 60 centi...da ne nabrajam dalje...o kvalitetu i ponudi da ne razgovaramo kraj..

(недеља, 14. авг 2011, 12:27) - anonymous [нерегистровани]

valutna klauzula

Mnogi ljudi smatraju da je monetarna politika kakvu provodi Hrvatski Guverner Rohatinski dobra za zemlju. Međutim, zašto se onda cela ekonomija raspada? Zašto ljudi ostaju bez posla? Zašto je sve više blokada i ovrha? I konačno, zašto smo gurnuti u dužničko ropstvo?

Odgovor je jednostavan, njegova monetarna politika doslovna je kopija Argentinskog modela, tamo su naime – kao i kod nas, vladali korumpirani političari koji nisu znali kako prikriti katastrofalno stanje u ekonomiji, odnosno kako sačuvati nerealno jak tečaj njihove valute (peso), a da ne moraju prestati sa teškim kriminalom i promjeniti propalu gospodarsku politiku.

(недеља, 14. авг 2011, 12:25) - anonymous [нерегистровани]

valutna klauzula

Ideja ‘valutne klauzule’ suluda je sama po sebi. Ako je legalno sredstvo plaćanja u Srbiji Dinar i ako su plaće u dinarima, kako krediti mogu biti vezani uz strane valute. Ukoliko građani pak žele imati devize, mogu slobodno dinare promeniti u eure, franke ili dolare i staviti ih na devizni račun. Međutim, Srbija mora imati monetarni suverenitet, te onemogućiti bankama da izdaju kredite sa valutnom klauzulom.

Kamo vodi valutna klauzula najbolje pokazuju stvarni primeri građana koji su se zadužili u švajcarskim francima i trenutno se nalaze u dužničkom ropstvu i neotplativim dugovima. Umesto da država ukine valutnu klauzulu i vrati ljudima preplaćeni iznos kredita, omogućava im u dogovoru sa bankama ’10 godina dulji rok otplate’ koji će dakako radi efekta kamata učiniti ionako preskupe kredite još skupljim. Odnosno građani će po tom modelu vratiti barem 2,5 puta više novca nego su od banke posudili.

Savez za promene

(недеља, 14. авг 2011, 12:18) - charapan [нерегистровани]

da

cisto sumnjam da su marze u maxiju ili toj grupaciji dvadeset i kusur posto. zasto se ne kaze da su to samo marze, bez odborenih rabata koji se krecu, od 20-45%? to se naravno precutkuje...

(недеља, 14. авг 2011, 12:11) - anonymous [нерегистровани]

valutna klauzula

Trebate pod hitno ukinuti valutnu klauzulu pa onda devalvirati dinar i onda na taj nacin uvoznom lobiju onemoguciti toliki uvoz stranih dobara,osnovati burzu voća i povrća,burzu mesa i to obavezno burza mora biti državna i to prilikom isporuke carry &cash- novac & odmah... i to bez ikakvog cekanja..Pozdrav iz Splita

(недеља, 14. авг 2011, 11:45) - anonymous [нерегистровани]

Tako je to

Sami smo birali svoju vlast, to nam je sto nam je...

(недеља, 14. авг 2011, 11:37) - Andjelka [нерегистровани]

uzas!

Dobro dosli u Srbiju.

(недеља, 14. авг 2011, 11:32) - anonymous [нерегистровани]

hmmm

i ja zivim na zapadu, i svaki put se cudim kada sam u Srbiji kakav imaju ljudi tamo odnos prema novcu...Naucio sam u mnogo godina da cene poravnavam i kupujem gde je jeftinije,sa ispod prosecnom platom nisam u stanju da kupujem sve i svasta....u Srbiji isto gledam na cene i redovno vidim da je mnogo toga skupjle nego u Nemackoj(Mleko,sir itd).To su svakodnevne stvari koje su potrebne za zivot.U Srbiji vidjam i pricam sa ljudima ,pitaju me koji mobilni imam,ja kazem jedan kojim mogu da saljem poruku i sa kojim mogu da telefoniram...za uzvrat dobijem moj moze i filmove i slike i internet i i i ......( takav mobilni u Nemackoj kosta oko 300Evra).Znaci ako je prosecna plata u Srbiji nekih 200 Evra kako pobogu moze mnogo njih da ima takve mobilne ,imaju i za cigare,za pivo da se sedi po kafani i bastama po ceo dan( ja sam na godisnjem ali oni nisu).

Jedino objasnjenje koje imam jeste da je prioritet drugaciji..alio odakle im taj novac onda??

(недеља, 14. авг 2011, 10:29) - anonymous [нерегистровани]

trgovacki apsurd

Jos jedan u nizu srpskih apsurda:gotovo sve investicije nakon sprovedene privatizacije svele su se na ulaganje u trgovinu. Unisteni su privredni pogoni i mesto njih kao pecurke nicu trgovinski lanci. Sve se svelo na trange-frange! Normalan ccovek bi zakljucio da ce povecana ponuda i konkurencija dovesti do nizih cena. Nista od toga. Trgovci se dogogovaraju, cveta monopol, rastu cene! A sta cemo, ljudi, bez proizvodnje?

(недеља, 14. авг 2011, 09:56) - Stampastamparija [нерегистровани]

Drugi kraj sveta

Da se javim sa drugog kraja sveta, tacnije sa Aljaske, da vam kazem sto se kosulja tice, mozes naci za 3 dolara, malo kvalitenije su oko 10 dolara, a obicne bele majice se krecu izmedju pola dolara i 10 dolara, original nike majica je 5 dolara pa vi vidite sta se desava kod nas...
e sada poenta, mene ne brine povecanje cena, mene brine sto nas narod vise gleda izvestaj iz Libije nego desavanje u nasoj zemlji, pa gde ce vam zivot? Ako ne brinete o svojoj porodici sada kada cete? Vidim gomilu komentara na ves iz libije a ovde smao jedan, uzas zivi... Pa se pitaju ljudi zasto mladi kao ja odlaze... Zato sto matori koji mogu da menjaju sede i gledaju seherezadu a mladi stradaju na drogama, pa ako trebam da stradam negde stradacu ovde ubijajuci se od posla nego tamo od droge i spanskih i turskih serija... Sramota!