Банке у плусу, грађани у минусу

Када банкама тешко иде наплата кредита од предузећа, онда oне повећавају и тарифе на терет грађана. Тарифе се разликују од банке до банке, па тако вођење текућег рачуна кошта од 50 до 250 динара месечно. Многе банке повећале су и марже на терет грађана.

Банке у Србији у првих шест месеци оствариле су профит 76 одсто већи него у истом периоду прошле године. За многе експерте неодрживо је да је криза у привреди на врхунцу, а да банке бележе раст зараде. Иако добро послују, многе банке повећале су и марже на терет грађана.

Када банкама тешко иде наплата кредита од предузећа, онда су по правилу добродошли грађани. Када плаћају рачуне преко банке, можда и не обраћају пажњу на то што им неки динар више оде и на трошкове услуге, али за банкаре те провизије значе сигуран извор прихода.

Годишње се грађанима изда око 10 милиона чекова. Ако то помножите са 7 динара онда је јасно о коликим приходима је реч. Неке банке намерно тарифирају услуге јер таквом политиком одбијају или привлаче одређену циљну групу.

"Већина банака за рачуне за струју и инфостан не наплаћује провизију, док на друге рачуне су те таксе два или три пута веће него у другој банци. Банке те приходе сматрају као секундарне, примарни су камате, али се допуњују њима евентуалан мањак на примарним приходима", рекао је Душан Узелац са сајта Каматица.

А када је реч о тарифама, оне се разликују од банке до банке. Тако ћете за вођење текућег рачуна платити од 50 до 250 динара месечно.

За такозвне пакете, који укључују обавештења о променама на картицама и рачунима, месечно ћете издвојити и до 700 динара. За опомену при кашњењу уплате 200, а за издате чекове од 5 до 10 динара по комаду. Ако вас све то изнервира, затварање рачуна ће вас коштати од 160 до 360 динара.

Највећу грешку ћете направити ако подигнете готовину на банкомартима кредитном картицом, јер ће вас таква услуга коштати чак до 5 одсто.

"Када човеку треба кеш треба да користи дебитну картицу, а кредитну на продајним местима. Провизије на шалтерима и банкоматима су истакнуте у првалима банака. Надамо се да су људи на шалтерима довољно обучени да то објасне", каже Андреј Груден из НБС.

У Агробанци откривају да је сваки пети динар укупних прихода зарађен на провизијама и таксама, али да је и то далеко испод просека и тенденција модерног банкарства где сваки други зарађени долар долази од услуга платног промета.

"Све тарифе се базирају на политици да су безготовинска плаћања јефтинија посебно са свог рачуна. Уколико се ту укључи и електронско банкарство онда су цене услуга које банке наплаћују на тај начин јефтиније за 20 одсто", рекла је директор за сектор становништва Агробанке, Биљана Вујичић.

Иако имају разлога да буду задовољни резултатима, банкари ипак страхују да је на дужи рок неодрживо стање где су привреда и грађани стално у минусу, а само банке у плусу.

број коментара 4 пошаљи коментар
(недеља, 26. сеп 2010, 17:16)
dijaspora [нерегистровани]

nista strasno

drzava ce to da kazni i oporezuje a taj novac da vrati najugrozenijim gradjanima. Malo raspodele po principu Robin Hud.

(недеља, 26. сеп 2010, 16:39)
Ljiljana Tatic [нерегистровани]

!!!

banke slede politiku drzave a gradjani su u robovskom polozaju, jer ih pod pretnjom krivicnog gonjenja drzava gura da svoj teskom mukom zaradjeni novac koriste preko banaka. Gotovina, inace jedini pravi novac je proglasen za prljavim i tako je svaki covek (svaka firma) rob banaka i drzave jer prinudjen da sav svoj daje njima

(недеља, 26. сеп 2010, 16:17)
anonymous [нерегистровани]

NORMalno

Tako je stalno i bilo, jer da nije tako banke bi se zatvarale a ne otvarale.

(недеља, 26. сеп 2010, 15:32)
DuleS [нерегистровани]

Nisu oni krivi...

Banke samo rade sta im drzava dozvoli... ;)