уторак, 09. мар 2010, 07:35 -> 20:36
Сигуран пут из кризе
Србија ће сигурно ове године изаћи из кризе, рекао за РТС премијер Мирко Цветковић и оценио да је раст привреде од два одсто, који планира Влада Србије, недовољан да би грађани довољно осетили да смо кренули путем раста.
Од почетка године забележен је раст индустијске производње, раст извоза, али приливи у буџет су нижи од планираних и настављен је пад потрошње и пад увоза, рекао је премијер Мирко Цветковић, отварајући традиционални "Копаоник бизнис-форум 2010".
Председник Владе Србије Мирко Цветковић изјавио је да ће Србија сигурно ове године изаћи из економске кризе и да је оптимиста када је реч о одмрзавању плата и пензија.
"Питање одмрзавања плата и пензија је везано за наше финансијске могућности и ако остваримо већи раст одмрзнуће се примања. Оптимиста сам и очекујем да ће се то догодити ове године", рекао је Цветковић гостујући у Дневнику 2 РТС-а.
Он је навео да су различити ставови појединих министара о том проблему последица различитих прогноза.
Премијер је истакао и да ће Србија сигурно ове године изаћи из економске кризе."Може се рећи да сам умерени оптимиста, а у прилог томе иду и прошлогодишње прогнозе које су биле много неповољније од оног што се стварно десило", рекао је Цветковић.
Упитан о кретању курса динара, Цветковић је навео да курс треба да буде стабилан, али не и фиксни.
"Привредници треба о томе да разговарају са гувернером. Курс мора стабилизирајуће да делује на привредна кретања, а привредници знају шта им одговара", рекао је је премијер.
Према Цветковићевим речима, држави треба програм економске политике уз одговарајући социјални програм за људе који остану без посла.
Премијер је изјавио да не постоје поуздани подаци на основу којих би се могло рећи да је Србија изашла из кризе, али да постоје многи показатељи који нас наводе да са оптимизом очекујемо тај тренутак.
Цветковић је истакао да на позитивна кретања од почетка године указује раст индустријске производње у јануару од 3,7 одсто, скок извоза у прва два месеца од 31 проценат и раст композитног индекса у јануару од 1,5 одсто, што сигнализира раст бруто домаћег производа.
Премијер је изјавио да је циљ Владе да у овој години буде остварен раст БДП од најмање два одсто. Према његовим речима, ни тај планирани раст неће довести до "већег бољитка", истичући да је Србији потребан годишњи раст БДП од пет до шест процената "ако жели да иде напред".
"Србија је у 2009. години имала пад бруто домаћег производа мањи од три одсто, иако су прве прогнозе показивале да ће пад БДП бити чак 4,5 одсто", каже Цветковић.
Излагањем на тему Макроекономска стабилност и приоритети реформи премијер је рекао да је Србија забележила пад БДП од 2,7 до 2,9 одсто у 2009. години.
Кључни изазови у 2010. години су заустављање пада запослености, повећање домаће тражње и макроекомномска стабилност, са фокусом на инфлацију и курс динара.
Кредити за подизање куповне моћи
Министар Млађан Динкић најавио је да Министарство економије, у сарадњи са Народном банком Србије, припрема модел субвенционисаних "кеш" кредита у износу до 3.000 евра, у динарској противредности, који би били намењени углавном средњој класи, и то у динарима, са роком отплате на три године и годину дана почека.
Амабасадори шест земаља учесника Бизнис форума сагласили су се да је неопходна економска стабилност Србије и завршетак реформи, пре свега правног система, како би инвестиције дошле у Србију.
Амбасадорка САД у Београду Мери Ворлик изјавила је да је важно истаћи да је чланство Србије у ЕУ средство, а не само циљ за постизање просперитета и да Србија може да искористи то чланство како би се интегрисала у светску економију.
Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин истакао је да је Србија један од најзначајнијих спољнотрговинских партнера Русије и да се покушава наћи равнотежа у спољнотрговинској размени две земље.
Немачки амбасадор Волфрам Мас рекао је да се немачки инвеститори свакодневно интересују за добијање информација о условима полсловања у Србији и назначио да су искуства Немачке у Србији позитивна.
Амбасадор Италије у Београду Армандо Варикио подсетио је да већ постоји старешко партнерство између Италије и Србије и да су политички односи веома важни.
Италијански дипломата је препоручио Србији да се више посвети сектору МСП, да настоји да постане центар региона и ради на интеграцији околних земаља.
"Италијанска предузећа су у Србији нашле погодно тло за пословање, о цему сведочи и обрт од 2,4 милијард евра тих компанија", истакао је Варикио.
Министар економије је изјавио да ће ММФ предложити да се у септембру одмрзну плате у јавном сектору. Према његовим речима, формула за повећање тих плата била би "стопа инфлације плус једна половина раста стопе бруто домаћег производа".
"То ће државу максимално да кошта 10 милијарди динара" у овој години, што је 0,3 одсто БДП, рекао је Динкић, али ће, истакао је, имати много већи ефекат на повећање домаће потрошње.
Потпредседник Владе је додао да у овој години морају да се повећају и најниже пензије.
Србији су потребне инвестиције попут "Фијата" у Крагујевцу, рекао је Динкић, напомињући да су ефекти такве једне инвестиције дугорочни, наводећи податак да је учешће извоза у бруто домаћем производу Србије 19 одсто, док је у ЕУ преко 50 одсто.
Поцес деевроизације
Учествујући у раду форума, министарка финансија Дијана Драгутиновић изјавила је да је Србији потребан нови модел раста и предложила пореску реформу која се заснива на већем оптерећењу потрошње и смањењеном опорезивању рада и капитала.
Министарка Драгутиновић каже да висока изложеност девизном резику, због евроизације, представља претњу будућој економској стабилности, због чега је неопходно да Влада и НБС и пословне банке заједнички раде на процесу деевроизације.
У дужем периоду НБС интензивно ради на процесу деевроизације, али је важно да и држава подржи тај процес, сматра гувернер Радован Јелашић.
Уколико Србија настави да привредни раст заснива на прекомерној домаћој потрошњи, то је може довести до "грчког сценарија", изјавио је гувернер.
Јелашић је истакао да проблем Србије јесте домаћа тражња, али да решење не може бити повећање текуће потрошње, већ раст јавних инвестиција, за шта је већ обезбеђен новац.
Гувернер је указао да у 2010. години неће бити значајног повећања кредита банака, док ће консолидовани дефицит буџета обухватити четири одсто бруто-друштвеног прозивода, а платно-билансни дефицит између осам и девет одсто БДП.
На тродневном скупу најављено је више од 450 учесника из земље и иностранства, од којих ће 80 учествовати у раду округлих столова.
Форум се одржава у организацији Савеза економиста Србије и Удружења корпоративних директора Србије и уз подршку Владе Србије.
