Рата – цела плата

После одлуке Народне банке да укине ограничења у вези са висином месечног задужења, и неки грађани с нижим примањима постаће кредитно способни и потенцијални клијенти банака, сматрају гости емисије Око економије. Сада су, објашњавају, банке саме одговорне за процену ризика и на њима је одлука колико ће коме да дозволе да се задужи.

Одлука Народне банке да укине ограничења у вези са висином месечног задужења омогућиће да се повећа број клијента банака, јер ће и неки грађани с нижим примањима постати кредитно способни и потенцијални клијенти за банке. Убудуће ће банке саме бити одговорне за процену ризика и на њима је одлука колико ће коме да дозволе да се задужи, оцењују гости емисије Око економије.

Овде можете погледати/преузети емисију Око економије

"С тим што ће то зависити од кредитне политике сваке појединачне банке. Tо значи да свака банка једним актом који се зове кредитна политика установљује како ће радити испитивање кредитне способности тог клијента на основу чега се нуди адекватан кредит," каже заменик
председника Извршног одбора Рајфајзен банке Зоран Петровић.

У таквим проценама и додатна примања се узимају у обзир, објашњава Петровић, али ако су она документована.

Председник Савета гувернера НБС и професор Факултета за економију, финансије и администрацију Небојша Савић сматра да, у суштини, то значи да се иде у добром правцу и да ће бити више одговорности на страни банака.

"Отвара се могућност да клијенти банке који испуне оно што је прописано кредитном политком банке добију кредите које до сада нису могли. Подигнута је једна рампа која је постојала и она више није препрека. Aли остаје одговорност комерцијалних банака да процене клијента, а постоји и одговорност клијента јер треба документовати да постоје додатни приходи који могу бити извор за живот јер ће с новим правилима цела плата отићи на отплату," оцењује Савић.

Саговорници емисије Око економије кажу да су у Србији грађани показали већу одговорности него сектор привреде који је имао више неизвршених обавеза према банкама. С друге стране, оцењују, питање је како ће се кредити користити.

Уредник интернет портала Каматица Душан Узелац сматра да би Народна банка Србије морала да прати промене јер су и раније постојале либералније политике одобравањa кредита као, на пример, кеш кредити који су пролонгирани на пет до седам, па и 10 година, па су морали бити ограничени.

"Кредит сам по себи није лоша ствар. Његова намена може да буде лоша или добра. Ако се тај кредит потроши на већи телевизор, а не на животну потребу као што је стан или аутомобил, може да дође до проблема јер грађани ретко рачунају на незгоде које могу да се десе у том отплатном периоду," каже Узелац.

Профитабилност банкарског сектора, према подацима НБС, једва достиже пет одсто и зато ће, објашњава заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке Зоран Петровић, банке добро да поведу рачуна шта раде.

Не треба заборавити додаје ни учешће лоших зајмова, којих је ипак било мање код грађана него код привреде.

Кредити у швајцарцима нису системски проблем

Кредити у швајцарским францима нису системски проблем у Србији, јер, објашњавају саговорници Ока, стамбених кредитима у тој валути има између 30 и 40 одсто.

Онај ко је узео кредит у швајцарцима на то се определио, иако су многи упозоравали да је то лоше, каже председник Савета гувернера НБС Небојша Савић.

Предлог Удружења банака је да се у тим случајевима клијентима омогући да се продужи рок отплате до 10 година и да им се омогући и грејс период до две године у ком грађанин неће морати да враћа ни главницу.

Иако се грађанима говорило да кредити у швајцарским францима нису довољно квалитетан производ, маркетинг банака убедио је велики број њих који су сад имају проблем да такав кредит узму, додаје Душан Узелац.

"Требало би направити модел који омогућава да се тим грађанима омогући период мировања. Швајцарац ће падати – он већ и пада јер је он ограничен од швајцарске државе – али оно што је битно јесте да је то индивидуална одлука и да је свако одговоран за своје финансијске аспекте," каже Узелац.

Централна банка у Србији има два задатка. Један је стабилност цена, а други стабилност финансијског система. Ако би ово био проблем који може да изазове нестабилност финансијског система, онда има разлога да НБС реагује, каже председник Савета гувернера НБС који то у овом тренутку не види као  проблем.

У Хрватској, пак, кредити у швајцарским францима су великим проблем, објашњава за Око економски аналитичар из Загреба Дамир Новотни.

"То јесте системски проблем јер су банке у тој асиметрији информација имале сазнања да долази до проблема, али су ту информацију неке банке приказале својим штедишама, а неке нису. Због тога су банке одговорне јер у асиметрији инфорамција нису објасниле све ризике. Али, Централна банка и Влада су морале да заштите потрошаче од тих ризика", каже Новотни.

Влада је, додаје, покушавала наћи опште решење, али у разговору с банкама договорено је да банке репрограмирају кредите и продуже рокове плаћања. Део дужника се одлучио да тужи банке.

Могућност личног банкрота

Било је покушаја да се у Хрватској уведе могућност личног банкрота за грађане. Међутим, објашњава Новотни, искуство из Словеније показује да су се грађани устручавали пријавити стечај и од тога су одустајали јер се тиме њихов бонитет у локалној заједници нарушавао.

У Хрватској је, каже, одлучено да се штити доходак појединца, односно да се више од трећине дохотка не може пленити за њихове дугове.

Швајцарски франак, кажу саговорници Ока, расте када у свету има проблема, па је ојачао са светском економском кризом.

Под условом да Европа крене да се извлачи из кризе, због разлике у каматним стопама, десиће се природна ствар. Валута која има јачу каматну стопу, у овом слуачају евро, пре или касниије почеће да јача у односу на швајцарац, очекују банкари.

С обзиром на то да је ток разрешења кризе у правцу тога да ће швајцарац пасти у односу на евро мировање кредита, било би боље решење него пребацивање кредита у евро, сматра уредник интернет портала Каматица.

Очекивање банкара су да ће шестомесечни еурибор благо да порасте до краја године, а што се тиче либора очекује се благи раст до краја године. Еурибор је на нивоу 0,37, а до краја године би тако могао да буде 0,6.

Председник Савета гувернера НБС, на дуги и средњи рок, очекује да ће курс динара бити слабији него што је данас.

број коментара 13 Пошаљи коментар
(четвртак, 31. јан 2013, 21:26) - Aca [нерегистровани]

Istina

Da to je surova istina.Nadam se da g.Tabaković čita ovo što piše RTS, i što pišu građani ove zemlje, koji plaćaju porez, i koji su glasači, kao i njihova deca.

(четвртак, 31. јан 2013, 20:50) - anonymous [нерегистровани]

pogubno za gradjane

ovakvom odlukom dio klijenata banke preko noci ce se naci na ulici.Vlada nebi smjela dozvoliti zaduzivanja iznad jedne trecine plate, jer ce inace svi takvi duznici pasti kao socijalni slucajevi na ledja drzave.U Hrvatskoj se taj scenarij moze vidjet svaki dan, radi cega je drzava da zastit gradjane od nezajezljivih banaka morala ograniciti visinu zaduzivanja.

(четвртак, 31. јан 2013, 20:43) - Marko [нерегистровани]

CHF Krediti

Pitanje za Predsednika Saveta Guvernera:A da li je sistemski problem to sto su od 2009-2011 banke uz podrsku NBS organizovano pljackale gradjane podizuci ima marzu koja je uvek i svuda u svetu fiksan deo kamatne stope ili je to mozda pojedinacni problem?Po meni, to je organizovani kriminal i samo mi koji smo teskom mukom iz podstanara dosli do kredita i ustedeli za kaparu znamo sta smo i sta prolazimo.Zasto se ne postavlja pitanje povracaja ukradenih para gradjanima?Molim da se objavi moj komentar jer je surova istina!

(четвртак, 31. јан 2013, 18:59) - Manji dug [нерегистровани]

NBS je odgovorna

jedno rešenje moglo bi da bude da se glavnica duga iz “švajcaraca” prebaci u dinare ili evre po kursu koji je važio kada je klijent uzimao kredit. To bi umanjilo dug za oko 25.000 građana koji su zeli ovakav kredit. Banke bi u tom slučaju, morale da otpišu deo pozajmice.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković istakla je da je Udruženje banaka Srbije štitilo interese samo banaka. Ona smatra da ovo udruženje nije vodilo računa o tome da će i banke imate probleme ako građani ne mogu da otplate kredite u švajcarskim francima.

(четвртак, 31. јан 2013, 18:12) - anonymous [нерегистровани]

Odgovornost?!

Da bi osoba ili porodica normalno zivela ona nesme da se zaduzi vise od 33% visine mesecne zarade. Ukidanje plafona na zaduzivanje je katastrofa po gradjane. Budite sigurni da nijedna banka nece ici na svoju stetu. Sto znaci da ce odredjivanje visine vrednosti hipoteke biti jos nepovoljniji. Vracanje kredita u visini plate na duzi rok je nemoguce, logicno sledi da banka racuna na oduzimanje imovine pod hipotekom. Cudi me da je vlada dozvolila jednu ovako nepromisljenu odluku.

(четвртак, 31. јан 2013, 14:44) - Brčko [нерегистровани]

Država i njeni građani

Samo malo pogledajte po komšiluku.
Takva sumanuta kreditna politika, koja se u praksi sprovodila bez ikakvih ograničenja, vođena je poslednjih 10 godina u BiH ...
Epilog, između ostalog i tog kreditnog ludila je poznat: bezbroj kredita koji se ne otplaćuju, bezbroj sudskih postupaka u kojima se ljudima oduzima ono što im je od imovine eventualno preostalo, siromaštvo na svakom koraku, beznađe, očaj i sve veći broj samoubistava ... Država mora da se zapita šta će se desiti ako se njeni građani masovno prezaduže ... Na žalost, BiH a i mnoge druge i nisu države ...

(четвртак, 31. јан 2013, 11:43) - anonymous [нерегистровани]

1111

mislim da je ovo pogubno i za banku i za klijenta,kredit se uzima za dobar biznis,kada si siguran da ces uspet.ovo nisu ta vremena.

(четвртак, 31. јан 2013, 11:43) - anonymous [нерегистровани]

Totalna

greska je omoguciti finansijski slabijima da se sami uniste. Ko ce da placa struju vodu i hranu posle? Banke sigurno ne, vec ce sve da se sruci na trosak drzave.

(четвртак, 31. јан 2013, 11:42) - anonymous [нерегистровани]

Cela plata

Država ovim potezom samo potvrđuje činjenicu da postoji veliki procenat ljudi koji rade za manje plate nego što realno jesu. Naime, veliki je procenat ljudi koji prima platu npr. 20000 preko banke (zvanično) a 20000 na ruke. Takvima je vrlo teško bilo da podižu kredite iako su platežno sposobni. Mislim da je bolje da država rigoroznijom poreskom kontrolom obezbedi da ljudi primaju plate preko banaka onoliko koliko im je cela plata. Tako će se više para sliti u budžet po osnovu doprinosa i poreza, a neće ići u džepove preduzetnika...

(четвртак, 31. јан 2013, 11:16) - anonymous [нерегистровани]

Nonsens

Ovo rade bogati da bi zaradili jos vise para i sto vise osiromasili svoj vlastiti narod a pojedince i cijele porodice vjerovatno doveli do prosjackog stapa.