Кредити у швајцарцима, опомена за убудуће

За две, три недеље грађани могу да очекују решење за отплату кредита у швајцарцима, рекла гувернер НБС Јоргованка Табаковић, напоменувши да ће то бити опомена да се никад више не уведе такав банкарски производ.

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић најавила је да се грађани који имају проблема са отплаћивањем кредита у швајцарским францима могу надати решењу за две до три недеље.

Табаковић није желела да прејудицира какво ће бити то решење, али је нагласила да очекује да ће оно бити опомена да се никада више не уведе такав производ који носи негативну рекламу за банку, а истовремено ставља НБС у негативну конотацију.

Гувернер је у интервјуу Танјугу нагласила да се ради о комплексном проблему, и да га не треба решавати "преко колена".

"Не мислим да држава треба да сноси последице појединачних одлука, јер непознавање закона никога не оправдава, као што ни незнање елемената уговора за заснивање уговорног односа, такође, никога не оправдава", рекла је Табаковићева.

Како је објаснила Табаковићева, грађани морају да буду свесни да су они ти који пуне буџет, и да када узмете из левог џепа и ставите у десни, нисте себи много помогли.

Гувернер НБС је нагласила да у време индивидуалних слобода пунолетни грађанин сам одговара за себе и доноси одлуку, али да, без обзира на бројна средстава информисања, грађане не треба оставити без пуне информације шта одређени банкарски производ - као што је стамбени кредит у швајцарцима - значи на дужи рок.

"Отворили смо проблем манипулисања тим кредитима јер има оних који тврде да су чак скупљи кредити у еврима него у швајцарским францима, и ми радимо симулацију кредита узетих и у једној и у другој валути", рекла је Табаковићева.

Грађани незаштићени

Кроз решавање тог проблема, како је навела, отворен је један још већи - грађани су незаштићени без обзира што постоји Закон о заштити корисника финансијских услуга, а с друге стране, банке су кроз Удружење банака организоване и уједињене у заједничком интересу.

Према њеним речима, неке од њих тај интерес посматрају краткорочно, мислећи да су тренутна уредност плаћања и висина камате најважнији, а да на дуги рок могу да имају ненаплатив пласман који ће морати да отпишу.

"Пре него што отпишемо кредите, боље је да видимо како ћемо моћи да помогнемо грађанима да их уредно отплаћују", рекла је Табаковићева наводећи да ће бити отворен и проблем удружења која штите интересе потрошача.

Табаковићева је напоменула да би у решавање проблема са отплатом кредита требало да се укључи и Национална корпорација за осигурање стамбених кредита, која при осигуравању стамбених кредита узима добре провизије.

Ненаплативи кредити у привреди

Говорећи о проблему ненаплативих кредита у привреди, гувернер је подсетила да је највише пласмана отишло у трговину некретнинама, грађевинарство и трговину, и данас када се осећају последице кризе те три области јесу највећи ризици за банке, јер је највећи проценат ненаплативих пласмана управо у њима.

"О производњи, о извозу, о немогућности пласмана, не можемо ни да говоримо, јер је најмање таквих кредита у структури пласмана пословних банака", навела је Табаковићева истичући да би економска политика коју влада води, наслоњена на политику НБС, требало да се заснива на дугорочним мерама.

Табаковићева је рекла да мере НБС за враћање банака кредитирању као основном послу већ дају резултате. "Трговање са банкама јесте једна од уобичајених операција којом НБС повлачи вишкове ликвидности, али централна банка не откупљује сав вишак и не по највишој цени, и то већ даје резултате, додала је Табаковићева.

"Међутим, кредитирање се не повећава и то не зато што банке не желе да дају кредите, већ зато што привреда нема много наруџбина из Европе која је у рецесији, односно од својих традиционалних купаца. Уз то, много грађана губи посао, па се не усуђује да се задужи", указала је Табаковићева.

Како је напоменула Табаковићева, провизије банака и камате у Србији јесу врло високе, и више него у другим земљама, што је делом оправдано, али код нас постоје и бројни изговори.

"Инфлација јесте један од разлога, али њу тако високом чине висока јавна потрошња, као и цене хране", рекла је гувернер.

Табаковићева је рекла да на висину камата неспоран је и утицај процена кредитног рејтинга које у себи имају много тешко мерљивих елемената, па и оних који се тешко могу оправдати.

Према њеним речима, ако нека од банака нуди значајно високу камату на штедњу, НБС има механизме да то дестимулише, и то не само упозоравајућим саопштењима.

"Кад грађани, као штедише, не мере ризике на свој приход, НБС онда мора деловати и мерама којима ће под посебан третман да стави управо те изворе или те банке које прекорачују разумне границе камата, јер од цене извора средстава зависи цена кредита", прецизирала је Табаковићева. На такве изворе средстава, на пример, додала је, може да се повећа обавезна резерва.

број коментара 15 пошаљи коментар
(четвртак, 21. феб 2013, 15:34)
anonymous [нерегистровани]

Model

Ova agonija može da se prekine ako država to želi da reši!

(субота, 16. феб 2013, 16:37)
anonymous [нерегистровани]

Jelena

Ne bih se slozila sa Vama.Na zapadu su ovakve stvari nedopustive jer zakon postoji da te zastiti,a u Srbiji nemas nikakvu zastitu.Pitam se zasto je drzava dozvolila takav proizvod.Ja sam po sugestiji banke uzela kredit i sad ta ista banka ce krenuti u zaplenu svega sto imam kao i odbijati mi od plate do kraja zivota.

(субота, 16. феб 2013, 16:31)
Jelena [нерегистровани]

Krah

Kada sam 2008 uzela kredit u svajcarcima,to je iznosilo 23000eura,sada im dugujem 42000,a dala sam im do sad 16000.Prestala sam da placam jer mi je rata kredita porasla na 55000 din,sada je pokrenuta prodaja,a s obzirom da dug ne moze prodajom da se naplati,imaju pravo da prodaju sve od pokretnih do nekoretnih stvari i dve trecine plate.Obracala sam se NBS ,ali bezuspesno.Gde i kome da se zalim,zanima me.Ako neko zna sta ciniti,bila bih mi zahvalna.

(понедељак, 11. феб 2013, 14:46)
anonymous [нерегистровани]

kredit u svajcarcima

2008. sam podigla kredit u vrednosti 50.000 evra, ali u svajcarcima. Danas mi je taj kredit otkazan i moram da vratim 120.000 evra. Od kredita sam kupila stan u vrednosti 95.000 evra, 45.000 evra sam dala ucesce. Banka mi za naplatu duga trazi taj stan i jos 25.000 evra.
Koja je to kamata, po kojoj je dug za 5 godina 2.5 puta porastao? U pitanju je Hypo banka.

(петак, 08. феб 2013, 10:37)
Slavica Cacak [нерегистровани]

Svajcarac kredit

Komercijalna banka je vratila anuitet. Ali anuitet koji su podigli i samim tim se bogatili na nas racun par godina, novac nisu vratili.

(понедељак, 28. јан 2013, 11:57)
anonymous [нерегистровани]

Koje banke?

I mene interesuje koje su to banke reagovale 2011 i menjale anuitet, jer ona u kojoj sam ja Vojvođanska banka, nije ništa menjala od 2007.?

(недеља, 27. јан 2013, 13:11)
anonymous [нерегистровани]

Banka

u kojoj ste banci uzeli kredit?

(субота, 26. јан 2013, 23:13)
dane [нерегистровани]

hvala, ne treba

Svi smo svesno potpisivali ugovore i dobili planove otplate kredita do kraja, u kojima su definisana pravila, znači pristali smo na to.Kada sam počeo da otplaćujem pre sedam godina i švajcarcima naravno, tada je i bilo gusto, ostajale su dve trećine plate nakon izmirenja mesečne obaveze.Od 2011 sa korekcijama anuiteta u skladu sa zahtevima državnih organa, se mnogo bolje diše, opterećene je smanjeno na petinu plate.Ne vidim, bar ne u mom slučaju, da mi država nalazi rešenja, neka samo drži banke na uzdama, a želim da ga što pre otplatim, a ne da odugovlačim u nedogled.

(субота, 26. јан 2013, 18:38)
Nenad [нерегистровани]

Kredit

I ja sam jedan od korisnika stambenog kredita u svajcarskom franku,uzetog 2007 god.Do stupanja na snagu Zakona o zastiti potrosaca,banka je dizala svoje marze kako je htela,da bih decembra 2011,dobio nov anuitet otplate,sa manjom ratom od 50 franaka.5 godina su me krali.Mislim da cu tuziti banku.A za sve,koji mnogo pametuju,2007 je bilo povoljnije uzeti kredit u svajcarcima,po svim parametrima,dzabe je sada traziti pomoc od drzave,sami smo potpisivali ugovore,mada bi i banka trebala da preuzme deo rizika,a ne samo klijent,a bogami i NKOSK jer su dobre pare uzimali za osiguranje kredita.

(субота, 26. јан 2013, 18:37)
Jovan Mirkovic, Amerika [нерегистровани]

Dali,

Treba verovati bankama ? Ne, sve banke u svetu su iste. Narod nema zastitu, osim onoliko koliko je osiguranje za pokrice racuna po federalnom zakonu. Gorka je proslost za mene o ulaganju novca u Jugobanku 7 Juli Beograd. Ko je odgovoran za pare koje sam ja izgubio na dinarskoj stednji u iznosu preko milijon dolara, u Jugobanku filijala 7 Juli. Ostala mije knjizica i bonovi kao uspomena, i to sve zbog devalvacije dinara. Sa idejama dobrih kamata, i prodaje bonova 100 i vise % kamate, to mnogi znaju koi su kao ja izgubili novac. Pominjalo se a nepovracalo se to doba, kada su pljackali narod i stedise . Do dan danas niko nije snosio odgovornost za tolike pljacke, zato ja licno nikada nebi ulagao u banku u Srbiju, bez obzira kakve garancije mi daju.
Drzava je stabilna onoliko koliko je valuta te drzave stabilna. Pitamo se koliko je dinar stabilan i banke u srbiju koliko su stabilne ? Vracam se u Srbiju, koristicu novac preko banke sa cekovima i karticama od sigurne banke, nerazmusljajuci o placke koju sam iskusio na svojoj kozi. Verovao sam banke/Jugobanke u Srbiju, pogresio sam i necu dozvoliti da se ta greska obnavlja.
Ako imas dinar, dolar ili bilo koju valutu, cuvaj je bilo gde, ali ne u banku !!!!
Krediti unistavaju buducnost pojedinaca, to svi moramo znati. Pokri se onoliko koliko je jorgan dugacak !!!!