недеља, 29. јан 2012, 07:52 -> 08:46
Подршка ситном бизнису
Скупштина Београда и Привредна банка покренуле су конкурс за најбољег младог предузетника. Нејасна правна регулатива и порези и дажбине, најчешће тешкоће са којим се суочавају предузетници.
У свету 90 одсто привреде развијених земаља чине мала предузећа и радње. Оне су генератор запошљавања, јер се преко ноћи гасе старе, али и оснивају нове фирме.
Осим идеје и храбрости за покретање малог бизниса, потребна је и друштвена подршка, па су Скупштина Београда и Привредна банка трећи пут покренуле конкурс за најбољег младог предузетника.
У Београду је прошле године 1.000 малих предузећа мање него претходне. Разлог за то јесте економска криза и сигурност државне службе која је још увек атрактивнија од рада код приватника.
Ипак, Скупштина Града ће ове године помоћи почетницима у самосталном бизнису. Члан градског већа Београда Жељко Ожеговић каже да је прошле године за проширење проивиодње издвојено 30 милиона, а 33 фирме су добиле средства.
"Поред тога, подстицали смо разне пројекте самозапошљавања, где је више од 20 људи отворило фирму", каже Ожеговић.
Мали привредници задовољни су мерама и помоћи града за подршку ситног бизниса, али истичу да су храброст и идеје само први корак.
Сања Илић је преживела другу годину као предузетник, произвођач шибица, али објашњава да тешкоће увек вребају.
"Кеш флоу наплата највећи је проблем са којим се сусрећемо, али и нестабилна држава и нејасна правна регулатива и разни порези и дажбине који оптерећују предузетнике", каже Сања Илић из фирме Match end Art.
Привредна банка сваки пети динар кредита пласира малим предузећима и радњама, али упозорава да тек једна од четири нове фирме преживи прву годину пословања.
Директор Привредне банке Београд Миодраг Салаи каже да је проблем код финансирања предузетника и уопште код финансирања микро клијената тај што је статистички посматрано то сектор привреде који у суштини показује врло високе проценте лошег пласмана.
"Међутим, банке су изградиле инструменте да кроз каматну политику боље управљају кредитним ризиком у том делу", каже Салаи.
У ситуацији када у производњи ради тек 300.000 индустријских радника, а милион и 400.000 су чиновници или запослени у државним и јавним предузећима требало би преокренути ситуацију. То значи да би сопствени бизнис требало да буде атрактивнији од државне службе. Када то постигнемо решићемо и проблем незапослености.
