Месић помиловао зликовца

Бившем припаднику резервног састава МУП-а Хрватске Синиши Римцу (36), осуђеном на осам година затвора због убиства у Пакрачкој пољани, хрватски председник Стјепан Месић скратио је казну за годину дана, пише Јутарњи лист.

Синиша Римац је познатији јавности као убица дванестогодишње Александре Зец. Он је, то убиство, из децембра 1991. године, признао, подсећа загребачки дневник.

Поред Римца, за убиство породице Зец, Марије, Александре и Михајла, 7. децембра 1991. године, одговорни су и Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сњежана Живановић, чланови састава резервне полиције под командом Томислава Мерчепа, познати као "мерчеповци".

Сматра се да су "мерчеповци" одговорни за прогон и ликвидицају више породица загребачких Срба, током рата у Хрватској, међу којима и породице Зец.

Римац и његови сачесници су се, поменутог дана, око 23 сата довезли пред стан породице Зец у Пољаничкој улици у Загребу. Пробудили су Михајла Зеца и наредили му да се хитно обуче и пође са њима. Зец се уплашио и покушао да побегне. Убијен је на лицу места.

Михајлову супругу Марију и ћерку Александру, које су виделе убиство, одвезли су до планинарског дома Адолфовац на Сљемену, код Загреба. Припадници резервног саства МУП-а који су тамо били стационирани, ту су их ликвидирали.

Врховни суд Хрватске је непобитно установио да је Римац лично учествовао у ликвидацијама српских цивила крајем 1991. године.

Петорица бивших припадника резервног састава МУП-а Хрватске, оптужени су у случају "Пакрачка пољана" и осуђени за убиство једног мушкарца, противправно лишавање слободе и изнуду над тројицом загребачких Срба крајем 1991. године.

Поред Римца, осуђени су, већ поменути, Суљић и Микола. Најдужу казну, од 10 година, добио је Суљић. Римац је осуђен на осам година, док је Микола, као помагач, добио пет година затвора.

Починиоци признали кривицу

Неколико дана после убиства породице Зец полиција је ухапсила починиоце, који су пред истражним судијом признали кривицу.

У јулу 1992. године Окружни суд у Загребу прогласио је "мерчеповце" невинима због недостатка и незаконито прикупљених доказа. Кључни су били записници са саслушања, у којима су починиоци детаљно описали ликвидацију породице Зец, проширујући своје исказе и на неке друге тортуре и мучења која су починили.

Исказе су својеручно потписали и због тога су, правно гледано, ослобођени. Истражни судија по закону није имао право да саслушава осумњичене без присуства адвоката, пошто су били осумњичени за квалификовано, а не обично убиство. Због тога су њихова признања добила статус неприхватљивих доказа.

Судско веће Окружног суда донело је одлуку је да остали прикупљени докази нису довољни да се казне осумњичени.

За ту процедуралну грешку, због које искази нису коришћени у поступку, јавност и медији оптуживали су Владимира Шекса, које је у то време био јавни тужилац републике Хрватске.

Преживели чланови породице Зец, ћерка Гордана и син Душан, живе у Бања Луци. Влада Хрватске им је, 2004. године, доделила 200.000 евра као "помоћ за подмиривање дотадашњих трошкова живота, јер су као малолетна деца остали без родитеља и без икаквих средстава за живот".

Председник Месић је тада изјавио да је хрватска држава била дужна да помогне преживелим члановима породице Зец, "јер за тај грозни злочин нико није одговарао, што је доказ нефункционисања правосуђа".