Гардијан: Пленковић први европски премијер који је подржао ратног злочинца

Ово је прва објава неког челника владе државе из Европске уније која подржава осуђеног ратног злочинца, пише Гардијан, а преноси портал Индекс.

"Ово самоубиство само ће зацементирати оно што јавност већ мисли о Хашком суду", сматра Мина Видаковић из новинске агенције Сенсе.

"У Србији и у хрватској јавност и медији су забринутији због оптужених него због жртава", додаје Мина Видаковић.

"Претварање у жртву"

Не пропитује само Гардијан реакције хрватских званичника поводом Праљковог самоубиства.

Аустријски дневник Стандард објавио је велику анализу под насловом "Хрватска десница профитирала је од самоубиства ратног злочинца Праљка", у којој наглашава да хрватска влада нема никакве правне опције како би успешно покренула ревизију хашке пресуде херцеговачкој шесторки.

На почетку текста описује се како су се у Мостару и Загребу палили лампиони у част ратног злочинца Слободана Праљка, који се отровао у хашкој судници након што му је потврђена казна затвора од 20 година.

Стандард констатује да се према реакцијама хрватских националиста на Праљкову смрт може погрешно закључити да дотични није ратни злочинац него светац. "Своје претварање у икону Праљак је очито планирао", те је рачунао да ће његово самоубиство имати политичке последице.

Једна од њих је да хрватска влада одбија да прихвати пресуду херцеговачкој шесторци, иако је досад пресуде из Хага поштовала. Праљково "претварање у жртву" у запећак је гурнуло праве жртве, муслимане које је у средњој Босни и Херцеговини убијао и прогањао ХВО, пише Стандард.

"Мало рационалних гласова"

Истиче се и да је премијер Андреј Пленковић, иначе "више умерен него конзервативно-националистички политичар", почео да говори о неправедној пресуди, те најавио "правне и политичке кораке", иако и сам зна да не може ништа учинити. То је за Стандард потврдио и портпарол Хашког суда, који наглашава да су све правне могућности исцрпљене.

"У Хрватској се може чути мало рационалних гласова" око пресуде херцеговачкој шесторци, а међу њима су бивши председник Иво Јосиповић и бивша министарка спољних послова Весна Пусић, наводи аустријски лист.

Гласнији су ипак политичари које су од пресуде направили велико национално питање, попут председнице Колинде Грабар Китаровић, која "већ сада скупља гласове националиста за реизбор 2019. године". Она је Праљка хвалила и пре пресуде и насупрот чињеницама утврдила да Хрватска није била агресор у БиХ. Томе се придружио и Пленковић, који је супротно истини изјавио да Србија није осуђена за удружени злочиначки подухват у Хагу.

Такође, познати немачки недељник Шпигел је на својем порталу, иначе једном од најпосећенијих у Немачкој, објавио велики чланак у којем се згражава над чињеницом да "Хрватска тугује због једног ратног злочинца".

Безбедносни пропусти

Гардијан се у свом чланку позабавио и потенцијалним безбедносним пропустима у хашкој судници.

Истраживачи у Хашком суду труде се да закрпе све безбедносне пропусте у страху да ће се и остали затвореници одлучити на "Праљков потез", пишу о драматичном самоубиству.

Праљково самоубиство, које су пренели медији широм света, руга се судским безбедносним процедурама. Осим што је холандска полиција отворила своју властиту истрагу, Суд је ангажовао гамбијског судију Хасана Џалова како би сазнали како је Праљак уопште дошао до бочице калијум-цијанида која га је убила.

Истрага ће започети с најочитијим безбедносним пропустом - питањем како је могуће да ниједан чувар није био довољно близу Праљка да му отме отров из руку.

На већини хашких суђења, уз бок оптуженима стајали су чувари у плавим униформама. Тако су двојица стајала с обе стране Ратка Младића прошлог месеца. Међутим, ниједан чувар није стајао уз Праљка, осуђеног на 20 година затвора због злочина против муслимана и ниједан није приметио бочицу у Праљковим рукама.

Опуштање с правилима

"Иначе су два чувара иза оптуженог, али овај пут није било тако", рекао је један хрватски званичник чије име Гардијан не наводи јер није овлашћен за разговор с медијима.

"Хрватски медији пишу како је могуће да је чињеница да је то био последњи дан рада хашког суда допринела опуштању с правилима", додаје.

Истраживачи желе да сазнају како је Праљак унео отров, и поред претреса и скенера који су обавезни за све оптужене који улазе и излазе из суда. Ако узмемо у обзир смртоносност калијум-цијанида, званичници могу да буду срећни што га је употребио само на себи.

Нуспроизвод тешких казни

Самоубиство је било већ присутно у Хашком суду, као нуспроизвод тешких казни које су се изрицале због ужасних злочина почињених у Босни, Хрватској и на Косову, пише Гардијан. 

Два хашка затвореника, обојица Срби, обесила су се у затворским ћелијама. Слободан Милошевић, најпознатији хашки оптуженик, наводно је кријумчарио антибиотике у своју ћелију како би погоршао срчано стање које га је убило пред крај трогодишње парнице 2006. године.

Посетиоци у Хашком суду подвргнути су скенерским претрагама, а забрањено је уношење свих течност. Међутим, судије нису увеле интензивније телесне претраге, бојећи се незадовољства јавности.

"Претраге су сличне онима на аеродромима, само нису толико интензивне. Да су интензивније, људи би се побунили", каже др. Ерик Горди.

Постоји бојазан да ће самоубиство окаљати успехе Суда који је затворио десетак ратних злочинаца и увео низ преседана у међународном праву.