Дојче веле: "Орбанизација" Аустрије?

Бивши чешки министар спољних послова Карел Шварценберг, иначе мудри европејац, страхује да Аустрију чека "орбанизација". Шварценберг мисли да ће формирањем сасвим десне коалиције земљом протутњати националистички талас, који би, баш као у Мађарској под премијером Виктором Орбаном, могао да води потпуном преуређењу државе.

Ако млађани, али у игри моћи итекако верзирани Себастијан Курц легне у коалициону постељу са десно-популистичком Слободарском партијом (ФПО) Хајнц-Кристијана Штрахеа, онда ће миграциона политика, унутрашња безбедност, али и структурална питања добити нови, често и спорни правац.

Курц и Штрахе су сагласни да потражиоце азила и мигранте треба држати даље од Аустрије пре свега затвореним границама. Више депортација и сабирни кампови за мигранте у Африци или на ненасељеним острвима: то су делимично сулуди предлози којима је Курц придобио бирачко тело.

Број потражилаца азила у Аустрији пада. Највише је досељеника из држава ЕУ. Упркос томе постоји страх од тобожње поплаве странаца која ће изменити Аустрију. На том страху су Народна партија (ОВП) и десничари јахали до изборне победе.

"Партија домовине" ФПО је била најјача у оним деловима земље где живи најмање странаца и дошљака. Тај феномен смо могли да посматрамо у источној Немачкој где је десно-популистичка Алтернатива за Немачку била посебно успешна.

Чак је и Социјалдемократска странка (СПО) ускочила у исти воз, али прекасно да би тиме освојила гласове. Курц и Штрахе желе да дозволе више директне демократије у форми референдума. То може водити изјашњавању о евру и Европској унији, коју је Штрахеова партија раније хтела да напусти.

Учешће десничарских популиста у аустријској Влади непотребно би ојачало десничарски фронт у Европи, од Финске, преко Мађарске до Италије и Грчке. Најдражи Штрахеови пријатељи су француски националисти и руска Влада.

Све то не потреса много вероватног канцелара Курца. Он верује да његови земљаци имају мање проблема са ФПО него са наставком "велике коалиције" - која не би била више тако велика - са социјалдемократама. Та коалиција две традиционалне партије у очима многих грађана постала је синоним за мртвило.

За партнере у ЕУ, најпре за канцеларку Ангелу Меркел, нови канцелар комшијске Алпске републике биће незгодан колега. Курц се дичи јер је брзинским затварањем Балканске руте приморао канцеларку да промени своју избегличку политику. Убудуће би могао да иде националистичким курсом, да се прикључи Вишеградској групи у којој су Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка. Била би ојачана ова незванична опозиција против Брисела која не жели наводне придике из Немачке.

Поступци због упитних дешавања у Мађарској или Пољској теже ће пролазити у ЕУ са канцеларом Курцом. Такође ће и однос ЕУ и Русије на притисак Аустрије вероватно морати да буде подешен. Курц, али пре свега његов потенцијални коалициони партнер Штрахе залажу се за прекид европских санкција против Москве. Аустрија је веома заинтересована за бизнис са Русијом, пре свега у енергетском сектору.

Тиркизно-плава влада конзервативаца и популиста била би опасан експеримент за Аустрију и за ЕУ. Не вреде сада опаске да је ФПО ионако већ два пута био у власти, једном са социјалдемократама, једном са конзервативцима. Данашњи ФПО је суштински другачији. Штрахе се залаже за строгу националну изолацију. Али Аустријанци су тако хтели.

Важи ли још историјски слоган Tu Felix Austria (Срећна Аустрија), који је раније стајао на грбу краљева? Остаје нада да ће Себастијан Курц донети праву одлуку и ипак склопити коалицију са новим партијским руководством социјалдемократа.