Граница Словеније и Хрватске – 116 километара "техничких препрека"

Словенија је у јесен 2015. године почела да поставља ограду од "жилет-жице", да би, а после смиривања мигрантске кризе, део жице заменила зеленом, панел-оградом, преноси Хина.

Сада је дуж границе 113 километара "жилет-жице" и 53 километра панел-ограде, на местима која су најпогоднија за илегалне преласке.

У одговору на посланичко питање, Гјеркеш Жнидар је написала да у мешовитим граничним патролама уз полицију учествује и војска, ради боље заштите границе с Хрватском, која је и спољна граница Шенген зоне.

По подацима Министарства унутрашњих послова Словеније, за осам месеци ове године на словеначко-хрватској граници регистровано је више од 1.275 илегалних прелазака миграната, међу којима је највише било Авганистанаца, 498.

Словеначки премијер Миро Церар јуче је на маргинама Самита ЕУ у естонском граду Талину и о питању Шенгена разговарао с немачком канцеларком Ангелом Меркел и с француским председником Емануелом Макроном.

Шенген зона обухвата 26 држава и функционише као подручје једне државе, тако да се обављају контроле оних који улазе и излазе из тог подручја, али нема унутрашњих граничних контрола унутар тог простора. Ту праксу делимично су укинуле поједине државе које су због великог миграцијског таласа увеле и унутрашње контроле.

Церар је у Талину рекао да Словенија жели да остане део шенгенског простора, али да се оштро противи граничној контроли на унутрашњим границама држава које су део тог простора и сталном продужавању мера унутрашње контроле.

Од чланица Европске уније, у Шенген зони нису Велика Британија, Ирска, Бугарска, Румунија и Хрватска чији би пријем Словенија могла да блокира због хрватског неприхватања пресуде арбитражног суда о међусобној граници на мору.