Три прста краља Звонимира

Два прста која се виде на табли (мали и домали прст) нису испружена на оригиналном приказу.

Иначе, у Книну се редовно одржава манифестација "Звонимирови дани", током које се посетиоци упознају са баштином тог града.

Организатори наводе да цео догађај враћа Книн у атмосферу из доба краља Звонимира, тачније у крај 11. века.

У том граду је откривен и споменик краљу Звонимиру 2009. године, рад шибенског академског вајара Александра Але Губерине.

Портал Мондо писао је о табли у Книну на којој су додата два прста краљу Звонимиру.

"Изгледа да се некоме није свидело да Звонимир дочекује посетиоце Книна са испружена три прста, што је као српски поздрав од 1990. године често користио председник СПО-а Вук Драшковић, а потом је и шире прихваћено, нарочито међу српским борцима у ратовима од 1991. године до 1999. године", наводи Мондо.

Дмитар Звонимир је био бан, војвода и краљ Хрватске. Први пут се јавља у изворима као владар северне Хрватске, тј. Славонског Баната. Да би ојачао свој положај и учврстио добре односе са Арпадовићима, Звонимир склапа веридбу са Јеленом (званом Лепа), ћерком угарског краља Беле Првог.

Краљ Звонимир је умро 1089. године. Питање начина на који је умро краљ Звонимир једно је од контроверзнијих у хрватској историографији. Једни сматрају да је Звонимир умро природном смрћу, а други да је убијен.

Поставка о насилној смрти заснива се на причи у којој су Хрвати убили свога краља на Косову Пољу код Книна 20. априла 1089. противећи се његовом позиву да, по папину налогу, крену у крсташки рат. Тај податак је у 14. веку увршћен у хрватску редакцију Летописа попа Дукљанина, као и у нека каснија дела.