Ко је нова шефица хрватске дипломатије?

Ипак, ако је веровати хрватском Вечерњем листу, Пејчиновић Бурић је била ангажована као саветница Владе Србије, у својству стручњака за европске интеграције.

Мимо тога, њена службена биографија обележена је низом, махом експертских послова и ангажмана.

На функцију министра долази са места државног секретара.

Пејчиновићева (1963) је рођена у Мостару, дипломирала је 1985. на Економском факултету у Загребу, а осам година после магистрирала је европске науке, након постдипломских студија на факултетима у Брижу и Варшави.

Од 1995. до 1997. била је директорка Европског дома Загреб.

У хрватску дипломатју улази 2000. именовањем за помоћницу министра у Министарству европских интеграција, које су тада водили прво Иван Јаковчић, па Невен Мимица.

Године 2005. постала је државна секретарка у Министарству спољних и европских послова, које је тада водила Колинда Грабар Китаровић, где се задржава до 2008.

Истовремено је била и чланица преговарачке групе за преговоре са ЕУ у поглављима 30 о спољним односима, 31 о спољној, безбедносној и одбрамбеној политици, 34 о институцијама и 35 – остало.

На изборима 2008. као чланица ХДЗ-а изборила је мандат у Сабору и водила је изасланства у Заједничком парламентарном одбору Хрватска-ЕУ, затим саборско изасланство у Парламентарној скупштини НАТО-а, али је и чланица Одбора за европске интеграције, Спољнополитичког одбора и Националног одбора за праћење преговора с ЕУ.

Од 2013. била је саветница за европске политике на пројектима које су финансирали ЕУ, билатерални донатори и УНДП у Хрватској у државама кандидатима и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ.

За државну секретарку у МВЕП-у именована је новембра прошле године.

Односи са Србијом 

За Србију није неважно ко је на челу Министарства спољних и европских послова Хрватске, с обзиром на то да је наша земља кандидат за чланство у ЕУ, у којој је Хрватска најмлађа чланица.

Хрватска се ЕУ прикључила 1. јула 2013.

Весна Пусић, која је у то време била и председница Хрватске народне странке (ХНС), сада чланице владајуће коалиције, као министарка спољних послова била је веома наклоњена добрим односима са Србијом.

Она је знала да каже да у односима Хрватске и Србије "не теку увек мед и млеко", али да и једна и друга земља знају да су комуникација и проналажење заједничког решења у обостраном интересу.

"Доста смо се свађали око различитих ствари, око неких можда оправдано, неких можда неоправдано и претерано. Али, ја сматрам наше односе добрима и мислим да у том правцу треба да идемо", рекла је својевремено Пусићева.

Од јануара до октобра 2016. министар спољних и европских послова је био ХДЗ-овац Миро Ковач, који није пропуштао прилику да у својим изјавама изнесе оптужбе на рачун Србије и претње поводом њеног уласка у Европску унију.

Ковач је у Србији запамћен као министар у влади америчког бизнисмена Тихомира Орешовића који је најпре улазак Србије у ЕУ условљавао укидањем закона о надлежности за процесуирање ратних злочина за подручје целе бивше Југославије, да би потом значајно пооштрио реторику, рекавши да Србија "због свог понашања никада неће постати чланица ЕУ".

Ковач је несумњиво, а о томе су писали и страни медији, за кратко време свог министровања допринео погоршању односа Хрватске и Србије до те мере да су га, поједини медији назвали "подстрекивачем".

Са доласком Пленковића на премијерску позицију, шеф хрватске дипломатије постаје његов колега из Европског парламента Давор Иво Штир, који се није много мешао у односе Хрватске и Србије, а када би понекад био питан – он би дипломатски одговорио да је "хрватски циљ стабилизовати прилике на југоистоку Европе".

Гостујући једном приликом на ХРТ-у заједно са својом некадашњом колегиницом Весном Пусић, они су се сложили да Хрватска и Србија треба да сарађују и да раде на дијалогу.

Штир је тада посебно похвалио сусрет Пленковића са тадашњим српским премојером Александром Вучићем на Међународном економском форуму у Давосу, рекавши да је то управо била прилика за дијалог.