Хрватска обележава 25 година државности

Свечаном седницом Сабора, који ће, како је већ одлучено бити распуштен 15. јула, председавао је Жељко Рајнер а присуствовали су јој председница Колинда Грабар Китаровић и премијер, коме је изгласано неповерење Тихомир Орешковић.

Двадесетпет година од стицања независности Хрватска обележава у атмосфери подељености, као последице најтеже политичке кризе у новијој историји.

Непуна пола година од редовних парламентарних избора, Хрватска ће, како је одлучено, имати ванредне парламентарне изборе већ почетком септембра. Сабор је распуштен, а влада је у техничком мандату.

Председница Китаровић, Рајнер и Орешковић су свом обраћању оценили да је Хрватска у тих 25 година пуно постигла, али истовремено позвали на сагласност око заједничких националних интереса.

"Разоружани и без изграђене дипломатије, суочени с првим терористичким нападима великосрпске агресије и притисцима из међународне заједнице, која је још била привржена очувању бивше југославенске федерације, нисмо имали много изгледа на успех. Али имали смо оно најважније: одлучно државно вођство на челу с Фрањом Туђманом, који је политиком помирење исељење и домовинске Хрватске постигао народно јединство", рекла је Китаровићeва, пренела је Хина.

Поручила је да се Хрватска у наредном раздобљу мора ослободити непотребних идеолошких спорова, пре свега питања везаних за Други светски рата.

Током преподнева представници власти су положили венце на спомен обележје погинулим "бранитељима", а мису за домовину у цркви Светог Марка служио је кардинал Јосип Бозанић, који је позвао вернике да се не одају безнађу, него да моле за домовину.

Бозанић је, како су пренели хрватски медији, историјске догађаје од пре 25 година назвао "прекретницом и новим почетком за Хрватску".

"С тим догађајима почињу савремени демократски процеси хрватскога друштва, које вапи за новим заједништвом и дијалогом", оценио је Бозанић.

Појашнавајући појам антифашисте, Бозанић је упозорио да хрватско друштво оптерећује непрестано враћање на теме прошлости - Другом светском рату и постратном периоду, фашизму и ономе што се представља под појмом антифашизма, рекао је Бозанић.

Тиме се, како је оценио, не треба да бави политика, него научне институције, али и упозорио да је у Хрватској још увек присутан страх од чињеничног и научног истражиивања тог раздобља.

"Они који не допуштају да о тим догађајима говоре чињенице, документи и научна истина уносе старе поделе у хрватско друштво и заробљеници су слепила које савремену Хрватску не отвара будућности", оценио је кардинал.

Бозанић је говорио и о, како је рекао, насртајима на "лик и дело" кардинала Католичке цркве у Хрватској Алојзија Степинца, кога Срби сматрају ратним злочинцем из периода усташког вође Анте Павелића.

Бозанић сматра да ти "насртаји" долазе отуда што је проблем у томе шта Степинац представља за Хрватску и Хрвате данас, те поручио да је ''Бог већ прославио светост блаженог Алојзија и ко год иде против његовог лика иде против Бога'', а то је, казао је, битка коју нико не може да добије.

Кардинал Степинац је проглашен блаженим, а Ватикан је покренуо процедуру његове канонизације и проглашење светим, али се званични Београд томе противи док се не утврде његов (не)дела.