Хрватски менаџери песимисти

Хрватски менаџери су највећи песимисти у процени привредне ситуације током наредних шест месеци у региону средње и источне Европе, показало је најновије истраживање консултантско - ревизорске куће "Дилојт".

Чак 90 одсто пословних људи у Хрватској очекује да се економски услови на тржишту током наредних шест месеци погоршају, што је осетно више од њихових колега у региону, међу којима је у просеку око 40 процената песимиста, истиче се у анализи "Дилојта" - "Показатељи ставова у пословном сектору".

Прогнозе хрватских предузетника су врло неповољне и кад је реч о запослености, јер њих 55 одсто сматра да ће у наредних годину дана сигурно смањити број запослених, док их само 10 процената верује у раст запослености, преноси хрватски портал "Бизнис.хр".

Истовремено, у просеку, приближно половина анкетираних бизнисмена у шест земаља средње и источне Европе верује да ће број запослених у њиховим фирмама остати исти.

"Кашњење кризе" разлог већег песимизма 

Хрватски менаџери и ризик због ненаплаћених потраживања од дужника такође оцењују најпесимистичније међу укупно 200 главних или финансијских директора у највећим фирмама Хрватске, Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске и Румуније, колико их је учествовало у Дилојтовом истраживању.

Тако чак 58,6 одсто водећих људи у хрватским фирмама оцењује закашњења у наплати елементом који се знатно погоршао у минулих годину дана. Они, осим тога, очекују пад извоза, као и знатна смањења страних улагања.

Директор Одељења за финансијско саветовање у "Дилојту" Ивица Крешић објашњава да је привредна криза у Хрватску дошла нешто касније него у део Европе који је покривен истраживањем и да се то може прихватити као разлог већег песимизма .

Крешић указује и на чињеницу да су земље Европске уније "већ дотакле дно кризе и почеле економски опоравак у трећем кварталу", а такав преокрет се у Хрватској још не осећа, што доводи до песимизма.

Песимизам хрватских пословних људи изазван је структурним проблемима, међу којима Крешић посебно указује на недовољан број радно активног становништва и прескупу државу.