Мишић: Избори у САД референдум о политици Доналда Трампа

Милан Мишић је гостујући у јутарњем Дневнику РТС-а навео да су избори провера оног шта је председник Доналд Трам урадио у претходних две године власти.

"Избори у САД су увек планирани унапред, дакле, нема никад овако општих ванредних избора. Ови избори нису референдум али јесу нека врста плебисцита о Трампу, као што су постојали за време мандата других председника – једна велика провера онога шта су учинили у прве две године свог мандата", објашњава Мишић.

Наводи да су прогнозери опрезни.

"Статистички 85 одсто шанси је да Демократе преузму Представнички дом и исто толико, једна заниимљива симетрија да Републиканци задрже Сенат, али све је то релативно, сви су се опекли 2016. прогнозирајући сигурну победу Хилари Клинтон, она је тада имала 70 одсто статистичких шанси", наводи некадашњи дописник Политике.   

Додаје да председник не може да се опозове без сарадње Републиканаца, а она, како наводи, није ни у изгледу.

Додаје да су избори прилика да се види права мера политичког утицаја и снаге Доналда Трампа.

"С обзиром на то да је Трамп на председничким изборима победио освојивши три милиона гласова мање од Хилари Клинтон, ови избори су права прилика да се види права мера његовог политичког утицаја и снаге", наводи Мишић.

Сматра да након избора неће доћи до промене спољне политике САД.

"Спољна политика није најчешће тема ових међуизбора и то није случај ни овога пута сем оних елемената који се дотичу међународних односа. Спољна политика је искључиво у рукама председника, а Конгрес је ту само у улози коректора", објашњава Мишић.

Наводи да неће доћи ни до промене политике према Србији.

"Мислим да ће се продужити постојећа политика САД – наставак пружања маневарског простора да се постигне решење око КиМ", оцењује некадашњи дописник Политике.

Истиче да се Америчка спољна политика по правилу које је важило барем до Трампа прави у координацији свих главних актера – председника, конгреса, војноиндустриског и обавештајног комплекса, бизниса...

Амерички грађани гласају за кандидате за 435 места у Представничком дому и 35 од 100 места у Сенату. Чланови Представничког дома служе двогодишњи мандат, тако да ће читав дом бити поново биран 2020, док чланови Сената служе четворогодишњи мандат.