Запалио се у Варшави због стања у земљи

"Не упућујем никакве апеле садашњим властима, јер то не би донело никакв резултат. Али желео бих да лидер Права и Правде и цела конзервативна номенклатура прими к знању да су непосредни кривци за моју смрт и да је моја крв на њиховим рукама", стоји у том писму које су пролазници нашли и почели масовно да објављују на интернету.

У писму Пољак који је покушао да се у знак протеста претвори у живу буктињу позива Пољаке и Пољакиње да се супротставе томе што садашње конзервативне пољске власти гуше људска права и грађанске слободе, нападају независност судова, уништавају природу, до њиховог доласка на власт јавни радио и тв сервис сада претварају у пропагандну трубу владе, непотизму и постављању партијских активиста и њима блиских људи на сва места у државној управи и предузећима без обзира на то да ли имају квалификације или не.

Тај Пољак упозорава да је одлучио да умре као буктиња и стога што све одлуке у држави најважнији функционери у држави спроводе као наређење из једног центра, од лидера владајуће странке.

На очајнички протест натерала га је и маргинализација Пољске у међународној заједници због потеза власти који повремено извргавају његову домовину и подсмеху у свету.

Пролазници испред Палате науке и културе реаговали су брзо, чим се пред њима тај Пољак полио запаљивом течношћу и почела да му гори одећа и угасили су ватру још пре него што су стигли ватрогасци и хитна помоћ а одмах је пребачен у болницу.

Снимак опроштајног писма и апела Пољацима објавило је на интернету двоје градских одборника Варшаве, а медији и Пољаци шире даље апел на интернету.

Пољски Радио РМФ незванично је сазнао да је реч о 54-годишњем мушкарцу с југа Пољске који се дуже време лечио од депресије.

Иако је у свету најпознатији протест самоспаљивањем чехословачког студента Јана Палаха који се у живу буктињу претворио 1969. године на Вацлавском тргу у Прагу због протеста против совјетске окупације Чехословачке 1968. године. Сматрајући да су Чеси и Словаци запали у апатију и не буне се више против ње, први се на такав политички протест одлучио Пољак Ришард Шивјец.

Тај породични човек, средовечни чиновник, полио се бензином и запалио у септембру 1968. године, ни месец дана од совјетске инвазије, протестујући што су уз совјетске тенкове у снагама Варшавског пакта Чехословачку августа 1968. године прегазили и пољски.

Шивјец је свој очајнички протест извео пред 100.000 људи на прослави жетве коју су на стадиону у Варшави организовале комунистичке власти али прошао је готово непримећено због цензуре и за његов протест се деценијама у свету није ни знало.