Дероњић негирао да је стрељао Муслимане

Сведочећи у одбрану Радована Караџића у Хашком трибуналу, полицајац Републике Српске Ненад Дероњић негирао је да је јула 1995. у околини Братунца стрељао заробљене Муслимане из Сребренице, што је раније тврдио један сведок оптужбе.

Тадашњи председник Републике Српске и врховни командант њених оружаних снага, Караџић оптужен је за геноцид над око 7.000 муслиманских мушкараца из Сребренице у данима пошто је Војска РС, 11. јула 1995, заузела ту енклаву која је била под заштитом УН.

Сведока Дероњића је за стрељање 15 заробљених Муслимана 13. јула 1995, на обали реке Јадар, код села Коњевић Поље, оптужио заштићени сведок оптужбе КДЗ-065 чија је изјава у писаном облику прихваћена као доказ.

У данашњем сведочењу, Дероњић је, међутим, негирао да је 13. јула био у Коњевић Пољу и заробљене Муслимане стрељао са још тројицом припадника српских снага.

Сведок је рекао да је од 12. до 21. јула 1995. све време био на дужности у полицијској станици у Сребреници.

Тужилац је током унакрсног испитивања предочио Дероњићу неколико полицијских докумената, по којима је он на рад у Сребреницу био упућен 21. јула 1995, док је претходно био "у борбеним дејствима".

Дероњић је остао при исказу да је у Сребреници радио већ од 12. јула и да девет дана није путовао из тог града, али није оспорио аутентичност тужиочевог документа.

Полицијски запис да је његова јединица била "у борбеним дејствима" протумачио је као рутински за то време. Рекао је да је један део јединице био на борбеним положајима, док је други, у којем је био и он, радио у Сребреници.

Пошто му је тужилац показао да је у радном распореду полицијске станице у Сребреници унос о његовој смени критичног дана, 13. јула 1995, био исправљан, сведок то није оспорио, али није могао ни да објасни.

Дероњић је, као нетачне, одбацио исказе неколико сведока са других хашких суђења да је, 9. маја 1992, учествовао у нападу на село Глогова код Братунца, у којем су убијена 64 муслиманска мештанина.

Међу сведоцима који су то тврдили, био је и његов "даљи рођак" Мирослав Дероњић, тадашњи председник Српске демократске странке у Братунцу. Дероњић је пред Трибуналом 2004. признао кривицу за убиство Муслимана у Глогови и био је осуђен на 10 година затвора.

Мирослав Дероњић је, затим, сведочио против Слободана Милошевића, Момчила Крајишника и других оптужених Срба. Умро је 2007. године у Шведској, док је издржавао казну.

"Не, није тачно, уопште нисам био у Глогови тада", одбацио је те исказе Ненад Дероњић.

Следећег сведока одбране, Караџић који се брани сам, пред Трибунал ће извести сутра.

Оптужница га терети и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце припадника мировних снага УН, 1992. до 1995. године.