И за насилнике можда има лека, уз законску регулативу до психотерапије
У Србији је у протеклој деценији 300 жена убијено у породичном насиљу. Многе трагедије биле би спречене, да жене нису ћутале о насиљу које су годинама трпеле. "Ниси сама, пријави насиље!" порука је овогодишњег Дана борбе против насиља над женама. Стручњаци тврде да је, уз кривичну одговорност, неопходан и рад са насилницима како би променили понашање. Иако се препоручују, такви третмани нису законом регулисани, а у београдском Центру за социјални рад опстају захваљујући ентузијазму стручњака.
Он је желео да сачува брак по сваку цену, његова бивша супруга је желела крај. Није је тукао нити ломио ствари по кући али је, каже, виком покушавао да допре до ње.
"Примера ради покушам нешто да јој објасним после пар секунди она или одмахује руком или окреће леђа. У том моменту кад окреће леђа из мојих уста излази грмљавина. Ја сам тек сада чуо кад сам дошао овде да постоји та варијанта, да је требало само да обучем јакну и изађем напоље у моменту кад почиње бес. Ја бих био бољи, не интересује ме шта би било с њом", прича о свом искуству Звонко Величковић.
Главни покретач за насиље је немоћ
У патријархалним срединама мушкост се често повезује са насилним понашањем. А заправо је, тврде стручњаци, главни поткретач-немоћ. На групној терапији науче да контролишу бес и промене понашање.
"Многи они кажу нисам знао да је то уопште насиље да то уопште може бити насиље. Мушкарци чини ми се постају спремнији да контролишу своје понашање и да кажу - не, нисам ја сад мање мушко, ја сад само желим да не направим неку штету и можда сам и више мушко зато што се сада савладавам", истиче Дејан Цветковић, породични психотерапеут у раду с починиоцима породичног насиља.
Додаје да починиоци кроз тај третман постају задовољнији, срећнији и мирнији људи.
Жртва је сама
А са последицама насиља боре се и жене жртве. Њихове приче су различите, али са истим именитељем-годинама су их злостављали партнери.
"У овом систему је можда замишљено да је све умрежено и да иде како треба, међутим жртва је сама. Тако да је формирање ове групе новина зато што ви имате заједништво где можете да размените искуства... Овде је све усмерено на реакцији вашој да решите проблем и да изађете из улоге жртве", оцењује једна од жена, жртва насиља.
Слађана Ивановић, руководилац Саветовалишта за брак и породицу наглашава да се труде да жртвама не дају готова решења јер, како каже, она не могу да помогну.
"Оно што је важно јесте да оне науче одређене обрасце понашања и да кроз своје искуство и едукацију коју овде добију саме науче како да реагују", сматра Ивановић.
Законском регулативом до психотерапијских услуга
Брак у којем постоји насиље не мора да доживи крах, кажу стручњаци, али само уколико партнери потраже помоћ. Мушкарци се теже одлучују. Искуство терапеута је да 90 одсто њих никада више не понови насиље.
"Ми сад муку мучимо како да овај третман одржимо у животу јер саме психотерапијске услуге посебно ови неки специјализовани третмани нису од стране државе регулисани законом, неким правилницима тако да је врло често све ово некако резултат ентузијазма људи којима је стало да се ова услуга спроводи", указао је психотерапеут Цветковић.
Кривична одговорност за насилнике је потребна, али није довољна, тврди Цветковић, јер пракса показује да многи од њих понове дело. Зато каже, чак и судије, уз законом изречену меру све чешће насилнике шаљу на групну терапију.
Коментари