Сваки трећи петнаестогодишњак функционално неписмен

Више од 8.000 ђака из 222 школе у Србији прошле године решавало је задатке из читалачке, математичке и научне писмености. Први пут проверавала се финансијска писменост, а ученици су их, први пут, решавали електронски.

"Мени је лично било најтеже то што нисмо имали довољно времена. Можда ми је било тешко постојао је тест о финансијама, то се код нас не ради у школама, па нисам знала како да одговорим", каже Христина Антић, ученица трећег разреда Фармацеутске школе.

А одговори на тесту показали су да је испод нивоа математичке функционалне писмености 40 одсто ученика. Готово исто толико њих не задовољава ни минимуме у читалачкој и научној писмености.

"То су ученици који имају проблем да издвоје основну идеју у тексту, да идеју која је описана у тексту упореде с сопственим искуством", каже Марина Виденовић са Института за психологију.

У односу на боље пласиране ђаке из 44 земље, ученици из Србије заостају за око 50 поена. Прецизније - наши петнаестогодишњаци су на нивоу знања које у просеку имају тринаестогодишњи ђаци широм света. Да би достигли просек фали им, тврде упућени, бар годину и по додатног школовања.

Проблем изостанци

"Један од проблема јесу изостанци. Значи наши ученици у односу на ОЕЦД просек, знатно чешће изостају са наставе. Њих 47 одсто изостане са часова. Такође ми знатно чешће каснимо,  61 одсто ученика касни на час у периоду од две недеље. С тим повезан проблем јесте и вредновања школе. Подаци показује да сваки четврти учесник се неће сложити да је напоран рад у школи важан", каже Марина Виденовић.

"Како да се реши изостајење, када у томе учествују родитељи да би поправили успех, лекари јер олако дају оправдања и разредне старешине које лако правдају те ласове, упитао је Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

"Замислите да сада урадите како треба, па избацили би трећину ђака", рекао је Шарчевић. 

Да би резултати били бољи, каже ресорни министар, улагања у образовање морају драстично да се повећају. Верује да ће реформа плана и програма образовања већ на следећем тестирању дати боље резултате. 

Тестови исти за све ђаке 

"Поента је да се дође до пројектне наставе, да се раде међупредметне везе у оквиру концепата који се уче. Инфраструктура школа је била катастрофа, то се подиже. Дошли смо до 10.000  дигиталних учионица, догодине 20.000, оне тамо треће године 30.000 То је процес. Ми овим темпом бићемо бољи сигурно 2021., али озбиљно бољи 2024", каже Шарчевић.

Тестови су исти за све ђаке широм света. А најбоље резултате, међу европским земљама, показали су ученици из Естоније.

Они припреме за школу почињу још у вртићу - од треће године. Школују се од седме до шестнаесте, док дужи школски стаж имају они који се спремају за студије. Књиге се не плаћају, а бесплатни су и ужина и превоз.

Готово све је онлине, па ђаци преко својих е-налога раде домаће задатке, различита тестирања, комуницирају с наставницима и ван школе.