Муке породице Калифа – Канада их неће, у Србији не желе да остану

Отац, мајка, три сина и неколико транспарената данима стоје по сунцу и киши испред канадске амбасаде. Амран Kалифа жели да се врати у Kанаду са својом породицом, али како каже, "чиновници канадске амбасаде неће ни да чују за његове муке и проблеме". Он је за њих мигрант и требало би да се врати у Либију.

Амран је рођен у Либији. Дипломирао је археологију у Србији, радио у Kанади и вратио се у Србију да заврши докторске студије. Сада има породицу и докторску титулу, али нема посао, а више ни државу у којој би могао да настави живот.

"Више не знам. Зато сам овде испред амбасаде. Желим да спасем идентитет моје деце ако сам ја већ свој изгубио", каже Калифа.

Kалифа прича да је студирао у Србији деведесетих, помагао избеглицама из БиХ и Хрватске, научио српски језик и кренуо даље у свет. Са женом која је, као и он Либијка, једно дете је добио у Либији, а друго двоје у Kанади.

"Био сам себичан кад сам у Канади одлучио да ћу у Србији да завршим докторат. Овде траје три године, а тамо шест. Извините, погрешио сам, био сам себичан и зато сада моја деца пате", рекао је Калифа.

За време његових докторских студија у Либији је почео рат. Kако сам каже тамо је био активан јер је покушавао да заштити археолошко наслеђе од исламских екстремиста. Због тога више није добродошао у своју родну земљу.

Породица има избеглички статус

У УНХЦР-у у Србији кажу да су целој породици дали избеглички статус:

"Деца иду у школу, супруг је радио и с обзиром на то да су међу породицама којима је додељен статус и правна заштита, УНХЦР им је додељивао и финансијску помоћ која се додељује најугроженијим избеглицама", каже Мирјана Миленковски из УНХЦР-а.

Kалифа, међутим, каже да процес интеграције у Србији није ишао најбоље, да курсеви језика за породицу нису добро организовани, да нису добили адекватне папире, ни здравствене ни личне, са којима би могли да функционишу.

"Моја деца већ четири године немају здравствену заштиту", каже Калифа.

Међутим, у УНХЦР-у тврде да је довољно да затраже и да ће адекватне документе добити цела породица.

"Та породица је на располагању имала часове српског језика, деца су ишла у школу, отац је радио као преводилац, постоји орган којем треба да се обрате за папире", рекла је Мирјана Миленковски.

Деца не желе да остану у Србији

Новчана помоћ УНХЦР-а није вечна, послови на којима је Kалифа радио све су ређи и породица се тренутно налази незавидној ситуацији.

Мајка и најстарији син немају никакве путне исправе. Српски пасош не могу да добију, а избегличке путне исправе им не дају, тврди Kалифа. Због тога су покушали да се врате у Kанаду.

Kанадско држављанство имају два сина, па су мислили да са повратком неће бити проблема.

Афаф Елхаг Муса, Калифина жена, каже да се породици и последње три године живот свакодневно погоршава и да су деца потиштена: 

"Деца их стално испитују одакле су, а они су збуњени. Питају ме одакле су. Рекла сам им да је њихова земља Канада. Они су ми рекли да не желе да остану у Србији више."

Калифа каже да су имали понуду Амбасаде

Њен супруг тврди да је конзул канадске амбасаде породици понудио да се два сина са држављанством врате у Kанаду где ће им амбасада пронаћи породице у којима би живели.

"Ја као отац нећу да предам своју децу никоме. То су моја деца и ја сам одговоран. Ја ћу да браним њихова права док сам жив", каже Калифа.

У Комесаријату за избеглице УН кажу да би можда најбоље било да се породица интегрише у српско друштво и ту настави живот. 

"Можда да размотре могућност да остану у Србији. Да искористе све оно што им је на располагању, нађу запослење, науче језик и интегришу се у земљу у коју су предали захтев за азил и добили избеглички статус", наводи Мирјана Миленковски.

Мајка каже да би се вратила у Либију, да су тамо сигурни.

"Сада желим да останем уз своју децу у земљи у којој су рођени. Не могу да нађем посао овде. Не говорим ваш језик. Како да живим овде без посла, хране, како да платим струју", пита Афифа.

Један од синова, Аксел Север каже да би волео да разговара са амбасадором Канаде у Србији. 

"Ја сам грађанин Канаде. Желим да уђем у Амбасаду и причам са амбасадором. Желим да остварим своја права и победим. Много тога бих му рекао. Питао бих га зашто не жели да нам помогне. Није фер да не можемо да остваримо наша права", каже Север док стоји на киши испред Амбасаде.

У канадској амбасади су рекли РТС-у да због закона о приватности не могу да коментаришу овај случај. Породица Kалифа каже да ће правду наставити да тражи на за њих једином могућем месту, на улици, испред Амбасаде.

Број коментара 10

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
18° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво