Критике уставних измена за јавно тужилаштво

У односу на очекивања која произилазе из захтева Поглавља 23 за деполитизацијом правосуђа, решења за јавно тужилаштво представљају зачуђујуће кретање уназад, оцењено је у заједничком саопштењу ове три организције, које су 30. октобра напустиле консултације Министарства правде у вези са променема Устава.

"Изнета уставна решења не само да не гарантују процес деполитизације, већ напротив, врше релокацију, концентрацију и умножавање политичког утицаја на јавно тужилаштво", сматрају поменуте органзиације, које ће накнадно донети одлуку да ли ће се поново укључити у јавну расправу о Нацрту уставних амандмана.

Прелиминарни предлози измена Устава предвиђају да тужиоце убудуће бира Високи савет тужилаца (ВСТ) у чијем ће саставу бити четири заменика јавних тужилаца које бирају јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца, пет "истакнутих правника" које бира Народна скупштина, као и Врховни јавни тужилац Србије и министар правде.

Удружење јавних тужилаца, ЈУКОМ и Београдски центар за људска права тумаче да би према овим предлозима уставних амандмана, политички утицај могао да се релоцира из Народне скупштине и Владе у Високи савет тужилаца, те да би на овај начин могла да се отваре врата за већи и снажнији политички утицај на рад јавног тужилаштва.

Изражавају бојазан да смањење чланова Високог савета тужилаца из реда јавних тужилаца, уз истовремено повећање броја чланова које бира Народна скушпштина и уз активно учешће министра правде чланству Савета, ни на који начин неће допринети деполитизацији јавног тужилаштва.

Умножавање политичког утицаја, ове организације виде и у обавези да се будуће судије и тужиоци бирају из реда дипломаца Правосудне академије, за коју, како указују, нема ниједне гаранције независности од законодавне или извршне власти.

Сматрају да су забрињавајући предлози према којима се, како наводе, нарушавају постојеће гаранције непреместивости јавних тужилаца, као и постојеће гаранције имунитета јавних тужилаца.

Удружење јавних тужилаца, ЈУКОМ и Београдски центар за људска права сматрају да се гаси гарантована самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца јер је, како наводе, по овом предлогу уставних измена, самостална само институција тужилаштва, а не и лица која ту функцију врше.

Те три организације позвале су Министарство правде да најављена јавна расправа обухвати и нацрт уставног закона, како би се избегле последице претходне правосудне реформе, у којој је управно уставни закон изнедрио неуставни реизбор носилаца правосудних функција.