Времеплов (9.6.2010)

Рођење руског цара Петра Првог Алексејевича Романова и смрт енглеског књижевника Чарлса Дикенса обележили данашњи дан кроз историју.

На данашњи дан 1672. године рођен је руски цар Петар Први Алексејевич Романов, познат као Петар Велики. Учинио је руску државу светском силом првог реда. Проглашен је царем као дете 1682. а власт је преузео 1689. уклонивши регента, полусестру Софију. Западну Европу је пропутовао 1697. и 1698. Спровео је далекосежне реформе, изводећи Русију из заосталости. Уместо старе војске - стрелаца, чију је побуну угушио, увео је модерну стајаћу војску. Изградио је снажну флоту, основао Академију наука, покренуо прве новине, реформисао календар, сузбијао штетне обичаје наслеђене из средњег века и од Монгола, помагао развој привреде отварајући руднике и мануфактуре.  Реорганизовао је државну управу и увео је нову адмистративну поделу Русије на губерније. Био је успешан ратни заповедник - два пута је с успехом ратовао против Османског царства, потукао је Шведску, која је тада важила за војну силу првог реда. Миром у Ништаду
1721. осигурао је излаз Русије на Балтичко море, где је на обали Ингерманланда, на ушћу Неве 1703. подигао нову престоницу Санкт Петербург. Победом над Персијом обезбедио је излаз на западне и јужне обале Каспијског мора.

Године 1870. умро је Чарлс Дикенс, енглески књижевник. Сликар енглеског средњег и нижег грађанског сталежа, Дикенс је већ у својим првим радовима показао изузетну снагу опажања, смисао за друштвене проблеме и наглашену склоност хумору и сатири, уз необичну примесу романтичног и сентименталног, која ће у његовим зрелијим и познијим делима бити све очитија. Двадесетак његових књига, које је написао за три деценије књижевног рада, показују ауторову склоност ка мешању различитих стилова, као и удовољавању укусу публике. Мајстор гротеске и уметник карактеризације, Дикенс је један од најзначајнијих и најчитанијих енглеских писаца, представника реализма, који је извршио снажан утицај не само на енглеску, већ и на целокупну светску књижевност. Његови најпознатији романи су: "Дејвид Коперфилд", "Оливер Твист", "Пиквиков клуб", "Мала Дорит", "Николас Никлби", "Стара продавница реткости" и "Мартин Чезлвит".

68. - Извршио самоубиство Луције Домиције Нерон, римски цар
(Антиум, 15. 12. 37 - Рим, 09. 06. 68)

1672. - Рођен Петар Велики (Петар Први Алексејевич), руски цар, војсковођа  и реформатор
(Москва, 09. 06. 1672 - Санкт Петербург, 08. 02. 1725)

1781. - Рођен Џорџ Стивенсон, енглески инжењер и проналазач, конструктор  прве парне локомотиве и прве јавне железничке пруге на свету
(Вилам, 09. 06. 1781 - Честерфилд, 12. 07. 1848)

1815. - Потписани завршни акти Бечког конгреса

1893. - Рођен Кол Портер, амерички композитор
(Пер, 09. 06. 1893 - Санта Моника, 15. 10. 1964)

1899. - Рођен Петар Петровић - Пеција, књижевник и позоришни глумац  (Лађевци, 09. 06. 1899 - Београд, 20. 10. 1952)

1904. - Основан Лондонски симфонијски оркестар

1914. - Откривен споменик Доситеју Обрадовићу у Београду

1922. - Рођен Џорџ Екслроуд, амерички редитељ, драматург и сценариста
(Њујорк, 09. 06. 1922 - Лос Анђелес, 21. 06. 2003)

1923. - Војно - фашистички преврат у Бугарској, убијен председник владе  Александар Стамболијски

1932. - Умрла Даница Марковић, књижевница
(Чачак, 12. 10. 1879 - Београд, 09. 06. 1932)

1934. - Настао "Паја Патак", јунак стрипа и цртаног филма - у Дизнијевом креативном студију нацртао га је Карл Баркс, а први пут се појавио у анимираном филму "Мудра мала кока"

1936. - Рођен проф. др Никола Кољевић, књижевник, политичар и државник, члан Председништва БиХ, потпредседник Републике Српске
(Бања Лука, 09. 06. 1936 - Београд, 25. 01. 1997)

1939. - Рођен Никола Рацков, пијаниста, професор Факултета музичке уметности у Београду
(Ковачица, 09. 06. 1939)

1947. - Рођена Гордана Јевтовић-Минов, оперска певачица-сопран, првакиња  Београдске опере, професор Факултета музичке уметности у Београду
(Београд, 09. 06. 1947 - Београд, 08. 07. 2007)

1963. - Рођен Џони Деп, амерички филмски глумац
(Овенсборо, 09. 06. 1963)

1974. - Умро Мигел Анхел Астуриас, гватемалски писац, нобеловац
(Гватемала Сити, 19. 10. 1899 - Мадрид, 09. 06. 1974)

1977. - Рођен Предраг - Пеђа Стојаковић, кошаркаш, репрезентативац
(Славонска Пожега, 09. 06. 1977)

1997. - У Београду почео да излази дневни лист "Данас"

1998. - Умро Агостино Казароли, кардинал, државни секретар Свете Столице  (Кастел Сан Ђовани, 24. 11. 1914 - Рим, 09. 06. 1998)

1999. - У Куманову потписан Споразум о војно - техничкој сарадњи између ВЈ и Уједињених нација о повлачењу југословенских снага  безбедности са Косова и Метохије и уласку међународних мировних трупа на Косово

2000. - Умро Миливоје Симоновић, машински инжењер, професор Машинског  факултета у Београду, министар просвете Србије
(Трмка, 1951 - Велика Плана, 09. 06. 2000)

2002. - Умро Драгољуб-Драган Токовић, певач и композитор
(Крушевац, 1932 - Београд, 09. 06. 2002)

2004. - Умро Мирослав Вицковић, политичар, председник Либералног савеза Црне Горе, градоначелник Цетиња
(Цетиње, 27. 05. 1951 - Подгорица, 09. 06. 2004)

2009. - Умро Звонимир Берковић, хрватски редитељ
(Београд, 01. 08. 1928 - Загреб, 09. 06. 2009)

2009. - Умро Срдан Ковачевић, академски вајар, директор Уметничке школе у Херцег Новом
(Долови,   1933 - Подгорица, 09. 06. 2009)

број коментара 0 Пошаљи коментар