Устоличен патријарх српски Иринеј

Патријарх српски Иринеј устоличен у Саборној цркви у Београду након служења свете архијерејске Литургије. Патријарх Иринеј поручио да СПЦ треба да помогне Србији у одбрани Косова и Метохије и очувању јединства српског народа.

Епископ нишки Иринеј устоличен је у Саборној цркви у Београду за 45. патријарха Српске православне цркве.

Знамења патријарха, панагију архиепископа (икону), жезло и белу пану (капу) Иринеју је уручио митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је био чувар трона СПЦ од смрти патријарха Павла 15. новембра 2009. године.

Нови српски патријарх Иринеј поручио је, након свечаности устоличења, да је ово велики тренутак и велики дан за њега лично, а верује, како каже, и за наш народ и нашу Цркву јер је српски патријарх увек представљао пред Богом историју свог народа, делио судбину његову, радост, али и његову трагедију. "О томе говори историја", додао је патријарх Иринеј.

Патријарх је рекао да "његово срце дрхти као да га ветар покреће, да је устрептало великом свешћу и сазнањем у питању да ли је достојан овог високог звања и ове високе почасти".

"Зашто се овога тренутка моја мисао усмерава према Богу, спаситељу нашем, архипастиру нашем који ме је добротом и милошћу својом наградио", рекао је патријарх и додао да зна да је његов избор дело милости и љубави Божје, дело које обавезује и тражи достојан одговор.

Црква битна у очувању јединства српског народа

Говорећи о задацима српске цркве, нови патријарх је рекао да СПЦ треба да помогне Србији у одбрани Косова и Метохије, као и да очува јединство српског народа.

"Имамо много задатака, да помогнемо нашој држави да одбрани Косово и Метохију. Црква мора ту помоћи не жалећи ни труда и ако треба чак ни страдања", поручио је нови патријарх.

Иринеј је рекао да је Косово "наша света земља, наш Јерусалим".

"Ако ми заборавимо Косово, заборавиће и нас Косово. Главно устоличење је у Пећи тамо је трон српских патријараха. Србија без светиња и Косова није Србија. Србија без Косова је без душе, без ума и срца", рекао је Иринеј.

Патријарх је позвао на јединство српске цркве истакавши да је један од њених задатака да "сједини и очува" српски народ који живи у разним деловима света.

"Имамо и других обавеза, да сјединимо наш народ и да очувамо јединство, то је био исконски задатак Цркве у свим временима", рекао је Иринеј и додао да је СПЦ увек помагала српском народу и помогла му да се "очува".

Обраћајући се епископима, нови патријарх је рекао да СПЦ има још пуно задатака, али да ће се о томе епископи договарати на црквеним саборима.

"Сви смо позвани да носимо крст и наш је крст веома тежак и зато вас позивам да га заједно носимо", рекао је Иринеј и поручио епископима да очекује да заједно "крмане црквом Христовом".

Патријарх Иринеј: Следићемо пут светог Саве, утемељитеља СПЦ

Нови патријарх је рекао да ће пратити пут светог Саве, утемељитеља СПЦ.

"Нема потребе да тражимо којим путем да кренемо. Свети Сава нам је трасирао пут ка Христу ка правди ка истини и нема потребе да тражимо пут већ само да га следимо", рекао је Иринеј и поменуо рад неких од својих претходника Гаврила, Викентија, Германа и Павла који су, како је навео, следили светосавски пут.

"Желим да се угледам на наше претке и да их следим њиховим путем и њиховим примером", рекао је Иринеј и додао да српски народ никада није оскудевао у "божјим људима" на које може да се угледа у животу.

Епископ нишки Иринеј, који је предводио Лутургију, изабран је јуче на Сабору СПЦ за патријарха, а према црквеном уставу, патријарх се устоличава дан после избора.

То је прво устоличење да би, како је објаснио епископ бачки Иринеј, "нови патријарх почео да дела".

Устоличењу су присуствовали председница Скупштине Србије Славица Ђукић- Дејановић, премијер Мирко Цветковић, заменик премијера Ивица Дачић, министар вера Богољуб Шијаковић, градоначелник Београда Драган Ђилас, премијер Републике Српске Милорад Додик, београдски надбискуп Антон Хочевар, принц Александар Карађирђевић као и представници других цркава и верских заједница.

Присутни су били београдски надбискуп Станислав Хочевар, реис ул улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић и муфтија србијански те заједнице Мухамед Јусуфспахић.

Прави наследник блаженопочившег патријарха Павла

У првој изјави након избора, владика нишки Иринеј рекао је да је његов избор била воља Божја и воља Светог архијерејског сабора.

"На ту часну и тешку дужност изабран сам уз помоћ браће архијереја са којима ћу заједно носити бреме и све проблеме", рекао је владика Иринеј непосредно по избору.

Они који га боље познају кажу да новог патријарха краси скромност, благост, ученост и речитост и да је, као такав, прави наследник његовог оданог пријатеља блаженопочившег патријарха Павла.

За новог патријарха се каже и да ће бити наклоњен добрим односима са свим црквама и верским заједницама.

Иринеј је за патријарха изабран "апостолским жребом" пошто су га претходно остали чланови Светог архијерејског синода изгласали за једног од три кандидата, заједно са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и владиком Иринејом бачким.

Према уставу СПЦ свечано устоличење српског патријарха биће одржано у Пећкој патријаршији, историјском седишту СПЦ, на Косову и Метохији, а датум ће бити утрвђен накнадно.

Биографија новог патријарха 

Епископ нишки, његово преосвештенство господин Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова код Чачка 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане.

На крштењу добио је име Мирослав.

У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а потом и Богословски факултет у Београду.

По завршеном факултету одлази у војску. По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске богословије.

Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха Германа, прима монашки чин, добивши монашко име Иринеј.

Истога месеца на дан св. Петке 27.октобра 1959. у цркви Ружица испод Калемегдана, бива рукоположен у чин јеромонаха.

Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину.

Године 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се  враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије.

Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха Српског са титулом епископа моравичког.

Годину дана касније, 1975. изабран је за епископа нишког, а 22. јануара 2010. године, на Сабору СПЦ, изабран је за новог српског патријарха.

Српски патријарси у XX веку

ДИМИТРИЈЕ (ПАВЛОВИЋ) 1920-1930. Рођен у Пожаревцу 1846. За патријарха српског рукоположен у београдској Саборној цркви године 1920, у својој 74. години. За време патријарха Димитрија, обновљена је стара Браничевска епархија и успостављене су три нове: Чешко-моравска, Америчко-канадска и Бихаћка, а изабрано је шеснаест нових архијереја. Тек после његовог упокојења проглашен је јединствени Устав за целу СПЦ, припреман пуну деценију. Упокојио се 1930. у Београду и по својој жељи сахрањен је у манастиру Раковици.

ВАРНАВА (РОСИЋ) 1930-1937. Рођен 1880. у Пљевљима. После упокојења патријарха Димитрија, изабран је за другог патријарха обновљене Патријаршије и рукоположен 1930. За његово време Српска црква је доживела праву обнову. Ујединио је Цркву, раније издељену у шест разних законодавних, административних, финансијских и јерархијских подручја. Донео је Устав СПЦ са Спроведбеним наредбама. Упокојио се 1937. у Београду, под неразјашњеним околностима. Сахрањен је у Малом храму Светог Саве у Београду.

ГАВРИЛО (ДОЖИЋ) 1938-1950. Рођен је 1881. у Врујцима, у Доњој Морачи. По завршетку Богословско -учитељске школе у Призрену, постављен је за учитеља у Дечанима. После завршетка студија у Атини, постављен је за главног секретара манастира Хиландара. Од 1911. до краја Балканског рата, био је митрополит рашко-призренски. Доцније, 1920, премештен је за митрополита обновљене Пећке епархије, а потом за митрополита црногорско-приморског. За патријарха српског изабран је и рукоположен 1938. Упокојио се изненада, маја 1950. у Београду, где је и сахрањен у Саборној цркви.

ВИКЕНТИЈЕ (ПРОДАНОВ) 1950-1958. Рођен 1890. у Бачком Петровом Селу. После гимназије у Новом Саду, уписао је Богословију у Сремским Карловцима. Када је Темишвар 1919. припао Румунији, јерођакон Викентије прелази у Југославију, где је примљен као подбележник Бачке епархије, што остаје до 1921. Постаје и протођакон. До 1932. био је секретар Управног одбора манастира Карловачке митрополије. За архиђакона је рукоположен 1932. када постаје и главни секретар Светог архијерејског синода. За патријарха српског изабран је и рукоположен 1950. Упокојио се под загонетним околностима, непосредно после заседања Светог архијерејског сабора на којем је одбијен притисак да се призна политичко-партијском одлуком основана „Македонска православна црква". Сахрањен је у гробници митрополита Михаила у београдској Саборној цркви.

ГЕРМАН (ЂОРИЋ) 1958-1990. Хранислав Ђорић је рођен 1899. године у Јошаничкој бањи. Основну школу завршио је у Крушевцу, а деветоразредну Богословију у Сремским Карловцима. Православни богословски факултет завршио је 1942. године. У Чачку, где је био писар Духовног суда и истовремено предавао веронауку у чачанској Гимназији, рукоположен је у чин ђакона. Године 1956. изабран је за епископа жичког, а 1952. године за епископа будимског. Патријарха Викентија наследио је 1958. године. Патријарх Герман упокојио се 1991. године и сахрањен је у храму Светог Марка у Београду.

ПАВЛЕ (СТОЈЧЕВИЋ) 1990-2009. За патријарха изабран уместо тешко оболелог Германа, године 1990. Хиротонисан у Саборној цркви у Београду, а у древни престо српских патријарха устоличен је у Пећкој патријаршији 1994. године. Патријарх Павле, пре замонашења Гојко Стојчевић, рођен је 1914. у селу Кућанци, код Доњих Михољаца, у Славонији. Гимназију завршио у Београду, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. Од 1955. до 1957.  је у Атини, на постдипломским студијама на онамошњем Богословском факултету. Као избеглица из НДХ, у време Другог светског рата, боравио у манастиру Свете тројице у Овчару и био вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Као епископ рашко-призренски устоличен и у призренској Саборној цркви, у октобру 1957, када епископ Павле започиње велику обнову многих старих и порушених храмова, као и градњу нових. Био је омиљен у народу, а верници га сматрају живим свецем.

број коментара 34 пошаљи коментар
(недеља, 24. јан 2010, 16:26)
anonymous [нерегистровани]

?

Patrijarsi Varnava,Gavrilo i Vikentije su se upokojili iznenada i pod nerazjašnjenim okolnostima....

(недеља, 24. јан 2010, 13:49)
Sreten Cvijovic [нерегистровани]

Čestitka

Aksios,uz Božiju pomoc dobismo patrijarha. Visokopreosveceni vladiko povedi nas putem vere u Boga i spasa našega Isusa Hrista i povratka Kosova.

(недеља, 24. јан 2010, 11:57)
anonymous [нерегистровани]

Hvala!

Takodje, pridruzujem se cestitkma.
Srbija je dobila Patrijarha kakovg zasluzuje nakon Pavla.
Dostojan!

(недеља, 24. јан 2010, 08:10)
anonymous [нерегистровани]

hvala

izuzetno sam sretan hvala.

(недеља, 24. јан 2010, 05:37)
anonymous [нерегистровани]

cestitka

Честитам Вам на речи које сте упутили у част избора Патријрха Иринеја.

(субота, 23. јан 2010, 23:34)
zabrinuti Srbin [нерегистровани]

CESTITKA!

Cestitka novom patrijarhu!Siguran sam da ce biti dostajan naslednik patrijarha srpskog gospodina Pavla!Cestitka mojim Srbima u celoj Srbiji i svetu!

(субота, 23. јан 2010, 21:40)
anonymous [нерегистровани]

Iskrene cestitke

Sa Bozijom naklonoscu i verom u pravoslavlje iskrene cestitke nasem Patrijarhu Irineju
parohijani niski-porodica Stankovic

(субота, 23. јан 2010, 21:01)
vernik i patriota [нерегистровани]

radost, sreca i nada

Radost i sreca me obuzimaju zbog izbora novog patrijarha srpskog, kao i nada da ce sveto Kosovo nase biti ponovo, jer kako njegova svetoste rece, Srbija bez Kosova nije Srbija.
Sa molitvom i verom u Boga, polazemo sve nade u buducnost.

Kosovo je Srbija!

(субота, 23. јан 2010, 20:01)
anonymous [нерегистровани]

Господ нас је погледао

Нека Господ и свети дух дела кроз нашег патријарха Иринеја. Надам се да ће вратити веру,љубав,наду,мир,благостање,истину и правду међу људе и наставити да нас води путем који је започео непосредно пре њега наш Св.патријарх Павле. Води нас руком правде уз Божју помоћ!

(субота, 23. јан 2010, 19:18)
србислав [нерегистровани]

Источник Православља!

Даће Бог да наш Патријарх Иринеј буде источник православља, дајући нам веру ,наду,љубав да истрајемо на Светосавком путу