Повратак доживотне робије, превентивно или правичније

Оптуженима за најтежа кривична дела пред српским судовима ускоро би могла да се изриче доживотна казна затвора. Између осталог, Нацртом измена и допуна Кривичног законика предвиђено је да би се та казна могла изрицати само старијима од 21 године, а да се после 25 година може тражити промена у временски одређену казну, условни отпуст, помиловање или амнестију.

У току је јавна расправа о нацрту закона, а прве реакције показују да је стручна јавност подељена.

Прошлогодишње убиство Тијане Јурић у Бајмоку покренуло је лавину негодовања – тражено је чак и враћање смртне казне. Такви случајеви увек отворе питање – да ли закон предвиђа довољно велике казне.

"Неретке су ситуације у нашем друштву када се дешавају гнусни злочини – дела над којима се читава јавност у Србији згражава и кад се преиспитује да ли је наша казнена политика предвиђена Кривичним законом исправна", каже министар правде Никола Селаковић.

"У Министарству правде смо размишљали да при једној озбиљној интервенцији у Кривичном закону покренемо јавну расправу на тему неке евентуално оштрије казнене политике за таква кривична дела", напомиње Селаковић.

Уколико буде уведена, казна доживотног затвора моћи ће да се изрекне за тешко убиство, тероризам, ратне злочине.

Адвокат Владимир Бељански сматра да пооштравање казни неће смањити стопу криминалитета у друштву, као што ни својевремено смртна казна није постигла тај ефекат.

"Психологија починилаца најтежих кривичних дела је таква да се у тренутку извршења не размишља каква је запрећена казна, него поступа на такав начин да неће бити ухваћен, неће бити откривен и да неће за то никада одговарати", каже Бељански.

Законодавац објашњава да би циљ увођења доживотне казне био да симболично прикаже тежину кривичног дела које је учињено и степен кривице осуђеног.

"Казна затвора од 40 година је једна изузетно озбиљна казна затвора, за мене је заиста питање да ли ми треба да идемо још даље у том репресивном плану, а сигуран сам да само предвиђање казне у том смислу неће ништа променити", сматра Миодраг Мајић, судија Апелационог суда у Београду.

Према његовим речима, јавност заиста воли претњу строгим казнама, несвесна да казне не сређују проблем у друштву и да је проблем криминалитета далеко комплекснији.

Осим држава бивше Југославије, Шпаније, Португалије и Норвешке, остале европске земље су смртну казну замениле доживотном. У Србији је смртна казна укинута фебруара 2002, а за најтежа кривична дела предвиђено је до 40 година затвора.

број коментара 3 пошаљи коментар
(субота, 09. мај 2015, 08:09)
anonymous [нерегистровани]

Nije tacno!

Kriminalac ne razmislja o kazni. Ona njega ne interesuje. Nije tacno da ce ga odvratiti od nedela. Medjutim, sta se postize dozivotnom robijom? Ako osudjenik na dozivotnu robiju ne dobije mogucnost povratka na slobodu automatski ne postoji mogucnost da ponovi zlocin. To je izmedju ostalog glavni razlog uvodjenja ove kazne!

(субота, 09. мај 2015, 01:14)
anonymous [нерегистровани]

Ne znam za smrtnu kaznu

ali svakako treba svako ucinjeno delo kazniti posebnom kaznom, kao u SAD. Tamo za jedno delo dobijete 5, za drugo 10, za trece 20, za cetrvrto 40 za peto 10 i sve se lepo sabere. Nema limitiranog okvira za kaznu. Kod nas bi za sve to dobio maksimalno 40 godina, a u SAD bi se sve to sabralo. Gledao sam na TV-u gde jedan osudjenik u SAD ima cak nekoliko dosivotnih robija. Svaka za razlicito delo. Pravo na pomilovanje za prvu ima tek posle 20 ili 25 godina pa cak i da ga dobije ostaju ove druge dozivotne. Znaci izaci ce nikad. Za takve zlocince tako i treba, pogotovu za silovatelje i ubice. Narocito povratnike u izvrsenju zlocina.

(петак, 08. мај 2015, 22:32)
Darko [нерегистровани]

smrtna kazna

Vjerujem da bi veliki broj potencijanih kriminalaca odustao od svojih kriminalnih i zločinačkih namjera kada bi znao da zbog toga može platiti glavom.