Преговори са ЕУ – које обавезе преузима Србија са новим поглављима

У еврима, подсвесно већ рачунамо, а динарима ћемо да плаћамо све док не испунимо све обавезе из макроекономског поглавља 17.

"Оног тренутка кад будемо затварали ово поглавље, то ће значити да смо ми на самом прагу фактички уласка у монетарну унију, односно зоне евра", каже Марко Маловић, координатор Радне групе за поглавље 17.

Док дотле стигнемо чека нас усвајање хрпе закона, рецимо о Народној банци Србије, који треба да је сврста у ред европских централних банака. На ефекте поглавља 17 грађани ће причекати, али државу оно уводи у праву штедњу.

"У области фискалне политике, приближавање Србије ЕУ и еврозони, могло би барем у теорији да одлучније ублажи проблем, општенародног плаћања цеха дугогодишњих нерационалности у свери наших јавних предузећа. Затим да отклони расипништво једног дела државног апарата у сфери буџетских расхода, и да минимизира пропусте у бирању буџетских прихода", истиче Маловић.

У базама Еуростата, Уједињених нација, Међународног монетарног фонда, одавно је статистика Србије, али поглавље 18 отварамо тек сада, када смо са Унијом решили проблем приказивања статистике са Косова и Метохије, коју одавно не добијамо.

"Поглавље 18 статистика важна је због повећања квалитета података који ће служити за оцењивање и мерење усвојених или договорених политика. Дакле поглавље 18 је важно због свих других поглавља јер је статистика тај инструмент на основу којег се сагледава напредак у процесу приступања ЕУ", истиче Миладин Ковачевић, директор Републичког задова за статистику.

У фиоци опет остаје једно од најважнијих, поглавље 9, о финансијама - крвотоку сваке државе. Док га не отворимо, могли би озбиљније да се позабавимо берзанском активношћу. У Београдској банкарској академији где се прати светска берза откривају које су нам слабе тачке.

"Постоје проблеми који могу да се појаве у преговорима а то је недовољно развијено тржиште капитала. То је нешто што је проблем целог друштва јер ми смо банкоцентрични јер углавном идемо у банку и узимамо кредите. За привреду нарочито је важно , поготово за мала, средња предузећа, за оне који су предузетници, да знају да није само банка извор додатног капитала, да то може бити и тржиште капитала, односно берза где ви обезбеђујете заправо тај додатни капитал за развој неког пројекта фирме", истиче др Исмаил Мусабеговић са Београдске банкарске академије.

Са два поглавља чије отварање ишчекујемо, Србија ће имати укупно 16 отворених и два привремено затворена поглавља у преговорима о чланству са ЕУ.