Реаговања на одлуку Приштине о таксама

Директор Владине Канцларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је за РТС да је ово досад најозбиљнији напад на Србију, грађане и Србе на Космету од стране приштинских институција. Каже да тај напад није ничим испровоциран и да је реч о тешком удару на опстанак Срба и привреду у целости.

Поручује да најновије приштинске мере имају два циља. Први је да се Србија брутално понизи и у политичком смислу натера на неку врсту капитулације а други је да се протерају Срби и да се угуши опстанак Срба на Космету.

Истиче да Срби, у условима у којима је у потпуности стопирана трговина, не могу да опстану. Ђурић каже да је реч о мери политичке репресије која се граничи са физичким насиљем.

Додаје да је председник Вучић разговарао са страним амбасадорима и обавестио их о агресивним и ничим испровоцираним потезима Приштине и о стравичној ситуаицији у којој се Србија нашла.

Директор канцеларије за КиМ наводи и да најновије мере не би уследиле да је међународна заједница адекватно реаговала када је уведена такса која је повећана на 10 одсто.

"Удар на живот на Космету"

Приштина најновијим мерама жели да протера сав српски народ са Косова и Метохије, рекао је председник Српске листе Горан Ракић и додао: "Ово је незванична објава рата Србима на Косову и Метохији!".

Потпредседник Српске листе Игор Симић сматра да је одлука приштинских власти „удар на живот на Космету".

"Уколико у једном дану, у једном часу одлучите да подигнете цену свих производа - то значи да су плате свих Срба на Косову и Метохији данас 50 посто мање него јуче, зато што ће све коштати дупло више", истиче Симић.

"Скандалозна одлука која се коси са здравим разумом"

Министар финансија Синиша Мали каже да је у питању бес приштинских власти због чињенице да нису ушли у Интерпол и потпуно скандалозна одлука која се коси са здравим разумом.

Мали каже и да Приштина не поштује ниједан закон и ниједан споразум.

"Ово је далеко не само од Цефта споразума већ и од здраве памети. Изазивају нас јер су бесни и гледају докле могу да иду. Испитују и наше границе, али и границе међународних институција, које на ово морају да реагују. То није начин за решавање проблема, већ одлука која води ка продубљивању сукоба, коме се због оваквих ствари не назире крај", каже Мали за Танјуг.

Одлука Приштине показује њихову слабост и бес због чињенице да нису ушли у Интерпол, истиче Мали.

"Доживели су дебакл, и не могу да се носе са тим, понашају се неозбиљно и неодговорно. То је катастрофална политичка одлука која нема везе са реалношћу и коју ће, нажалост, грађани осетити", рекао је Мали.

"Приштина не испуњава своје обавезе" 

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић каже да ће ЕУ бити обавештена о најновијим потезима Приштине.

Јоксимовићева је у изјави за Танјуг истакла да у поглављу 35, који се односи и на дијалог Београда и Приштине, може само да буде констатовано да Приштина не само да није извршила своје обавезе из дијалога, него додатно уназађује цео процес.

Према њеним речима, Приштина показује колико нема суштинске политичке воље и способности да извршава преузете међународне обавезе, али и да има озбиљан дефицит капацитета за дијалог.

"Једини капацитет показују ка чињењу једностраниох против-правних потеза, очекујући да им стално буде повлађивано. Оглушили су се на све позиве из ЕУ и других земаља да укину нелегалне таксе којима се подрива цефта оквир и регионална економска сарадња и сад показују у пуном светлу како они замишљају регионалну сарадњу", рекла је Јоксимовићева.

"Рушење Цефте и бриселског дијалога"

Трговинским ратом против Србије Приштина руши бесцариснску унију земаља ЦЕФТА и уништава бриселски дијалог с Београдом, оценила је потпредседница Владе Зорана Михајловић.

У саопштењу за медије она наводи Приштина очигледно због одлуке да не буде примљена у Интерпол искаљује бес на намирницама које долазе из Србије, а да највишу цену такве одлуке плаћају сви житељи Косова.

"Њима је као директна последица трговинског рата одмах поскупео хлеб", рекла је Михајловићева, оценивши да је последњи тренутак да ЕУ уразуми власти у Приштини да укину таксе које су повећали и врате се за преговарачки сто.

Србија, додаје, остаје доследна политици разговора као јединог начина на који ћемо доћи до компромисног и одрживог решења за питање Косова које је у интересу и Срба и Албанаца.

"Сада је ред да Приштина и Брисел конкретно покажу да ли је и њима стало до разговора и мирног решења овог питања или је трговински рат против Србије у ствари још једна њихова заједничка акција", поручила је Михајловићева.

"Штета и за компаније на Косову и Метохији и за грађане"

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж оценио је да је одлука косовских власти нерационална, политичка одлука која штети компанијама на Косову и Метохији, грађанима и регионалној сарадњи, Балкану.

Чадеж је новинарима, уочи отварања Међународног сајма привреде у Тирани, на коме учествују и српске компаније, рекао да је одлука приштинских власти "ван сваког рационалног објашњења" и да показује потпуно неразумевање како функционише привреда.

"Видели смо да је само подизање такси за десет одсто повећало цене основних намирница на Косову и Метохији за десет одсто и да грађани тамо имају проблем са тим", рекао је Чадеж.

Нагласио је да произвођачи на КиМ углавном користе сировине из централне Србије и то не из неких нерационалних разлога, већ зато што могу да је набаве по доброј цени и тако буду конкурентни.

Чадеж је казао да ће свакако видети да ли ће та одлука косовских власти опстати и да му је жао што са приштинске стране не постоји рационално сагледавање привреде, као да ни албанским компанијама на КиМ није јасно како ће то сада функционисати.

"Нерационална одлука после пораза у политичкој арени"

Иван Николић са Економског института сматра да је одлука Приштине преседан у историји економије и најбруталније је гажење свега што постоји у здравом разуму и здравој економској логици.

До сада се није десило да нека земља унилатерално уводи толике тарифе, рекао је за Танјуг Николић, који потез Приштине тумачи као одговор на "безнађе" у коме се налази приштинско руководство после пораза на међународној политичкој арени, дан после неуспелог покушаја да уђе у чланство Интерпола.

Верује да ће врло брзо уследити оштра реакција, пре свега, ЕУ, а онда веровато и шире, као и притисак на Приштину да одустане од те "сулуде одлуке".

Николић наводи да је просечна царинска заштита у Европи износила 1,7 одсто, а да поједине афричке земље имају царинску заштиту од око 20 посто.

"Ако је неко у Европи спреман да дозволи такво понашање Приштине, онда смо једноставно немоћни да било шта урадимо. Верујем да се то неће десити", закључио је Николић.