Нови предлози у оквиру унутрашњег дијалога о Косову

Научни сарадник тог института Владимир Трапара, рецимо, сматра да Албанцима треба понудити формално признање независности, али под одређеним условима, који би осигурали да Србија врати добар део фактичке контроле над својом јужном покрајином.

"У 21. веку није суштинско питање да ли је нека територија формални део ваше државне територије, већ да ли ту територију неко фактички контролише", уверен је Трапара, који примећује да САД више од једног века нису прошириле своју државну територију, али јесу прошириле своју фактичку контролу над великим делом света.

"Велики број држава које су формално независне у мањој или већој мери су у вазалном положају у односу на САД", приметио је Трапара на скупу који је организован у оквиру унутрашњег дијалога о Косову.

Зато би, како је рекао, Србија са Косовом требало да потпише међународни уговор који би садржао све детаље договора са Приштином о узајамном формалном признању.

Тај би се споразум, према његовој замисли, звао Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, јер су се, додао је, баш тако звали споразуми које је Совјетски Савез потписивао са својим суседима у току Хладног рата.

Он је представио и својих седам услова које, каже, треба предложити Приштини у замену за формално признавање Косова, међу којима је и предлог да остане назив Косово и Метохија, чиме би се, сматра, нагласило да је то и српска држава, односно да су Срби у статусу конститутивног народа.

Међу његовим условима су и да се забрани уједињење Косова и Метохије са Албанијом, да се америчка база "Бондстил" расформира, а уместо ње постави војна база Србије, те да се Србија и Косово обавежу да образују економску унију са заједничком валутом.

"Ја сам понудио оригинално решење да се валута зове кос, по птици кос", рекао је Трапара. 

"Не треба журити са коначним решењима. Никако не потписати ништа што би значило давање Косова и Метохије, ни по коју цену", рекао је бивши амбасадор Радош Смиљковић.  

За Владимира Ајзенхамера, међутим, круцијално је питање "Чије је Косово?" или "Шта се дешава на Косову док трају ове дебате у Србији?"

"Оно питање које нама остаје јесте: Чије је Косово? Ко ће нама бити или у саставу територије или у суседству? Извештај косовског центра за безбедност показује да је Косово било на осмом месту по броју џихадиста који су одлазили у ратове у Ираку и у Сирији", рекао је Ајзенхамер.  

Он Косово види као конфузно окружење, нарочито када се посматра део у којем живе Албанци.

"Немаштина и сиромаштво су проузроковали велико друштвено раслојавање и пуцање по шавовима друштва у смислу верског идентитета и преливања тог проблема на косовску спољну политику. Ми говоримо о Косову и Метохији, нарочито о албанском делу, као о ентитету који нема одређен правац гравитирања, а још мање има решена унутрашња питања", казао је Ајзенхамер, који је предавач на Факултету безбедности у Београду.

А, како је рекао, "ти би демони могли постати и наши, једног дана када се статусно питање реши".

"Република Србија мора да заузме став о КиМ, да ли при заузимању тог става треба да преовладавају емоције или не, ја одговор немам", рекао је Бранислав Ђорђевић, директор Института за међународну политику и привреду.

Било је учесника који нису предлагали, већ су износили податке о покрајини.

"СПЦ и све заједно поседују 60 одсто територије Косова и Метохије. Ако на бази чврсте економске аргументације са снагом аргумената наступите пред врло често пристрасном међународном заједницом, можете однети победу као у случају 'Трепче'", рекао је Миленко Џелетовић са Факултета безбедности.

Професор Иво Висковић предлаже и трећу фазу дијалога са три сценарија.

"Од најповољнијег до најнеповољнијег по нас, где би се анализирала остваривост или могућност остваривости таквих идеја. Не буде ли тога, бојим се да је ово слично оном што се у науци назива делфи метод, да ће остати незавршено, низ идеја које се неће сумирати", рекао је Висковић.

У децембру су планирана још четири скупа у оквиру унутрашњег дијалога. А до марта следеће године требало би да се постигне консензус.