Крај прве српске ратне, победничке године

"Ја сам поносит да објавим да на земљишту Краљевине Србије нема више непријатеља", поручио је 15. децембра 1914. године врховни командант Александар Карађорђевић честитајући српским војницима ослобођење државе и престонице у првој години Великог рата.

Наредба ОБр. 8676
Врховног Команданта Његовог Краљевског Височанства
Престолонаследника АЛЕКСАНДРА
свој српској војсци
за 15. децембар 1914. год. у Крагујевцу.

Јунаци!

Већ се навршио пети месец како је на нашу милу Отаџбину наишао непријатељ. Истрошени у два славна али тешка рата, ми смо га ипак мушки и јуначки дочекали. И пошто смо га једном потукли на Церу и Јадру, ми смо му после толиких других крвавих али славних бојева, сада задали удар тежи од свих досадашњих. Хиљаде заробљеника, стотине топова и силна опрема војна што је од непријатеља задобисмо сведоче о његовом поразу и нашој слави.

Јунаци!

Ја сам поносит да објавим да на земљишту Краљевине Србије нема више непријатеља. Изагнали смо га крваве главе.

У том свечаном тренутку (када се на поноситом српском Београду вије поново победна српска застава) ја хоћу пре свега другог да испуним један дуг захвалности.

У редовима вашим, раме уз раме с вама, ратују у овом трећем рату и браћа наша коју од Турака ослободисмо. Ви сте сведоци њиховог јунаштва и њихове љубави према Отаџбини. Косовци и Вардарци, Жегљиговци и Брегалничани, Батољци и Поречани показали су се достојни своје браће Шумадинаца и Дунаваца, Подринаца и Мораваца, Тимочана и Ужичана. Показали су се достојни потомци јунака Милутинових и Душанових, што некад далеко пронеше славу српског имена и оружја.

Ја хоћу да им дам видан знак признања Отаџбине. Пред овако несумњивим доказом свога великог пожртвовања и пред тако јуначки проливеном својом крвљу за своју Србију; пред таквим стварним доказом вршења своје најтеже грађанске дужности и то са таквим одушевљењем, - Ја објављујем њихово право на све политичке и уставне тековине Ослободитељке Србије. Прва редовна Народна Скупштина по закључењу мира решиће све потребне мере, те да се то потпуно и у живот уведе.

Јунаци!

Гвоздени обруч наших моћних савезника стеже се све више око нашег заједничког непријатеља. Осећајући се пред поразом и страхујући од његових тешких последица он се бори очајно али упорно. Али узалуд. Број његових војника све је мањи, а наши савезници уводе сваког дана све нове војске у борбу. Крај тој џиновској борби већ је данас јасан и ако она још није завршена.

Ми морамо још неко време вршити нашу тешку дужност и стојати уз наше велике и силне савезнике који се боре и за нас, докле они не сможде нашег заједничког непријатеља на њиховим пространим пољима, а тада ће настати мир, и то дуги мир, који ће достојно наградити жртве за нашу Велику Србију - тада ће наша Отаџбина бити много већа, силнија и срећнија но што је икада била.

А за то ће, Витезови, Србија бити вама благодарна.

Врховни Командант Престолонаследник
Александар с. р.

број коментара 4 пошаљи коментар
(понедељак, 15. дец 2014, 09:17)
anonymous [нерегистровани]

Istina

Upravo tako. Nekako se ispostavilo da je trecina stanovnostva Srbije izginulo zarad "ukidanja" Srbije a stvaranja neke nove drzave.

(понедељак, 15. дец 2014, 09:02)
anonymous [нерегистровани]

pobeda?

sve te pobede iz 14. i 41. prokockali smo u periodu 91-99.

(понедељак, 15. дец 2014, 08:21)
anonymous [нерегистровани]

Kralj nije održao obećanje

Kada je pozivao Srbe da nastave rat kako bi pomogli svojim ¨saveznicima¨ rekao je da se bore za Srbiju koja će biti veća, silnija i srećnija nego što je to ikada bila...nigde nije spominjao Jugoslaviju. Izneverio je očekivanja i velike žrtve sopstvenog naroda.

(понедељак, 15. дец 2014, 08:19)
Grom [нерегистровани]

Sloboda

Voleli slobodu , imali obraz i cast ,a mi njihovi potomci danas?????????????????ß