Од пруског водника до српског генерала

Сјајна војничка каријера генерала Павла Јуришића Штурма није крунисана и чином војводе, али је командујући Трећом армијом помогао да српска војска у првој ратној години потуче Аустроугаре, а 1915. године избегне опкољавање и повуче се преко Албаније.

Лужички Србин Паул Штурм, водник па потпоручник из француско-пруског рата (1870–1871), дошао је, са братом Еугеном, у Кнежевину Србију, почетком осамдедесетих година 19. века, да војна знања пренесе питомцима Артиљеријске школе (претеча српске Војне академије).

Србија је младог пруског официра (рођен је у Герлицу 1848. године) дочекла отвореног срца, а он је у њој нашао нову домовину. Године 1881. примио је православну веру и променио име у Павле Јуришић, а презиме Штурм задржао као надимак. За крсну славу изабрао је Светог Саву.

У првом српско-турском рату (1876–1877) учествовао је као добровољац, а у другом (1877–1878) већ је командовао пуком, да би у потоњим годинама добијао све значајнија командна задужења као један од најспособнијих српских официра.

Учествовао је и у бици на Сливници у српско-бугарском рату (1885). После тог рата је више пута премештан да би био пензионисан августа 1900. године. У службу је враћен годину дана касније.

Са некадашњим саборцима из Пруске, али и ратним противницима, срешће се поново у првим годинама двадесетог века – у новим улогама.

Јуришић ће постати пријатељ и ађутант краља Петра I Карађорђевића, против кога се борио у француско-пруском рату, у коме је будући српски краљ, под именом Петар Мркоњић, као добровољац носио француску униформу.

Први светски рат Јуришић је дочекао на челу Треће армије српске војске, која је спречила продор аустроугарских трупа у Србију – чиме је генералу Степи Степановићу и његовој Другој армији омогућено да изврши распоређивање и однесе прву победу Антанте над Централним силама у Церској бици. Као командант Треће армије учествовао је у операцијама српске војске током јесени 1914. године, чија је последица била величанствена победа у Колубарској бици.

Наредне, 1915. године српски генерал ће се поново срести и са саборцем из француско-пруског рата и познаником из кадетских дана у војној академији у Вроцлаву – немачким фелдмаршалом Аугустом Макензеном. Овог пута као противником на бојном пољу.

Током здруженог напада на Краљевину Србију 1915. године у коме су учествовале Аустроугарска, Немачка и Бугарска, трупе под Јуришићевом командом пружале су одлучан отпор Једанаестој немачкој армији спречавајући њен продор ка Моравској долини и опкољавање српске војске.

Јуришић се потом и сам повукао пред немачким трупама и прошао албанску голготу, али је и дочекао да на крају рата Макензена види као ратног заробљеника у Футогу.

После пробијања Солунског фронта његова армија је учествовала у бици на Кајмакчалану, где је имала бројне жртве. После ове битке Штурм је смењен, а у октобру 1916. је послат да командује Добровољачким корпусом у Русији да би се почетком 1917. преко Јапана вратио у Солун.

Пред краја рата, у марту 1917. године, Штурм је постављен на нову дужност, постао је канцелар Краљевских ордена. По завршетку рата остао је у активној служби још три године. Пензионисан је 1921. године у 74. години живота. За собом је имао 56 година војничке службе и учешће у седам ратова.

Павле Јуришић је преминуо у Београду 14. јануара 1922. године и сахрањен је на Новом гробљу.

Међу историчарима има и мишљења да је Јуришић незаслужено остао без унапређења у чин војводе.

Име српског генерала овековечено је и у песми "Развило се равно поље прилепско" коју је у Првом балканском рату испевао Беган Цицварић посветивши је Шестом пуку Дринске дивизије и њеном команданту Павлу Јуришићу Штурму.

број коментара 12 пошаљи коментар
(понедељак, 13. окт 2014, 21:28)
Goran_2 [нерегистровани]

Šturm-Sturm

Evo, i ja da se javim: Nije tačno da se nije učilo u istoriji o uspesma srpske vojske u 1. SVetskom ratui. Naprotiv, učili smo o tome i o svim vojvodama srpske vojske i generalima, i majoru Gavriloviću. Ali, učili smo i o 2. svetskom ratu i o tim generalima. I, sve to 1970-ih godina! I to se lako da proveriti,ima još udžbenika iz tog doba.

(понедељак, 13. окт 2014, 01:31)
Dobroljub Savic Washington N. J. USA [нерегистровани]

Ponosan unuk Solunca

U mojoj kuci na zidu na pocasnom mestu visi dokument o dodeli Solunske spomenice mom dedi Dobrosavu. U donjem desnom uglu je potpis mastilom, ne faksimil, vec pravi potpis generala Pavla Jurisica Sturma. Ponosan sam na mog dedu Dobrosava i na taj dokument koji je najdragoceniji dokument koji krasi zid u mojoj kuci.

(понедељак, 13. окт 2014, 00:27)
Кобра [нерегистровани]

Бојни војвода

Тачно, је да је незаслужено остао без унапређења у чин војводе а по много чему га је заслужио. Ево и примера: 1) Током мало познате Битке на Дрини 1914. примио је са својом Трећом армијом главни удар и зауставио напредовање непријатеља. 2) Током Колубарске битке је такође помагао Првој армији. 3) Током повлачења преко Косова 1915. такође се херојски бранио. 4) Командовао је Трећом армијом а зна се да су сви команданти армија постали војводе. 5) Французи су за мање успехе унапређивани у чин Маршала (код нас Војводе) и није никоме јасно зашто регент Александар није потписао указ. Да ли због тога што је био Лужички Србин, или због сујете. То је сад за нама али за српски народ Павле Јуришић Штурм је иако то није званично верификовано указом, пети бојни војвода.

(недеља, 12. окт 2014, 22:44)
anonymous [нерегистровани]

istorija

Eve Vam svima jedne preporuke: Potrazite na internetu biografiju Djordje Arsenijevic Emanuel, pa o deset generala Srba koju su bili u Ruskoj Vojsci koja je u kontraofanzivi savladala Napoleona i osvojila Pariz, pa o jednom coveku koji u drugom svetskom ratu probio obruc na Sutjesci, oslobodio Beograd, zarobio najbolju jedinicu drugog svetskog rata (diviziju Princ Eugen) i probio sremski front...

(недеља, 12. окт 2014, 16:17)
anonymous [нерегистровани]

Павле Штурма...

Уз овако сјајан чланак иде и музичка позадина...

Развило се равно поље прилепско:

http://www.youtube.com/watch?v=GKSryKuIEV4

(недеља, 12. окт 2014, 14:33)
Светозар [нерегистровани]

@Šturm

Тако је , браво за коментар.Ко је хтео и ко је и тада имао осећај родољубља , могао је и мимо званичних школских програма, без икаквих проблема да проучава националну историју.Литература је постојала и није била недоступна.

(недеља, 12. окт 2014, 14:18)
Златко [нерегистровани]

Равно поље прилепско

"Сабљом сече, коњем гази,
турску војску прегази.
Никоме се никад није,
српска војска клањала."

(недеља, 12. окт 2014, 14:11)
anonymous [нерегистровани]

@Sturm.

Eh moj Gorane, od 1945 do 1985,bili su neki drugi (iz sedam ofanziva)generali,tako su bar moju 1950tu generaciju ucili.

(недеља, 12. окт 2014, 10:29)
Goran [нерегистровани]

Šturm

Nije to baš tačno. Ja sam u 7.razredu Osnovne škole u Zrenjaninu pisao rad o Jurišiću i dobio prvu nagradu na vojvođanskom takmičenju iz istorije.
Bilo je to 1985.godine.

(недеља, 12. окт 2014, 09:29)
Чича из Шумадије [нерегистровани]

Блистава каријера

Свака част г. Јуришићу, одакле дошао, где је све био, борио се и где је завршио... није једини великан српске историје који је неправедно запостављен.