Кумановски споразум, како се преговарало са НАТО-ом

Један од људи који је потписао Кумановски споразум, полицијски генерал Обрад Стевановић, каже да тај споразум не може да се квалификује као споразум о капитулацији. Њиме ни оружане снаге, ни територија Србије нису предате непријатељској држави, непријатељској војсци или паравојној организацији, рекао је Стевановић.

Прошле су две деценије од потписивања војно-техничког споразума у Куманову. Њиме је заустављено бомбардовање НАТО-а, српска војска и полиција напустиле су КиМ, а на територију покрајине ушао је Кфор. Да ли је могло нешто више да се уради, где је тај документ између капитулације или мира како га квалификују годинама – за Дневник је говорио један од људи који је потписао тај споразум, полицијски генерал Обрад Стевановић.

Преговори су започели у кафани "Европа 93", а завршени испред шатора у француској НАТО бази у Куманову. Да ли сте отишли на већ договорено, или сте имали маневарски простор?

- Тај први контакт са генералом Џексоном и сарадницима био је поприлично срдачан, протоколаран, разменили смо неколико куртоазних питања и одговора, и након тога сели смо за преговарачки сто.

На симболичном нивоу било је јасно да је однос преговарачких страна несразмеран јер је иза њихове стране, по мом сећању, било најмање педесетак НАТО официра који су присуствовали тим преговорима, а са наше стране било је само нас десетак.

А на суштинском нивоу, да ли је већ све било договорено?

- Генерал Џексон је, отварајући тај званични део преговора, наступио, како би се у теорији рекло, са стратегијом присиљавања, и поделио нам је прву верзију тог документа и отприлике у том прелиминарном говору рекао да је садржај тог документа договорен на веома високом нивоу и да он од нас очекује да га погледамо и да га прихватимо за што је могуће краће време јер, наводно, ако будемо одуговлачили, онда ми преузимамо одговорност за све оно што би се десило у наставку бомбардовања.

Шта ви нисте могли да прихватите из тог документа?

- У називу тог документа стајало је да су уговорне стране СРЈ и Република Србија као једна уговорна страна, а са друге НАТО, као друга страна уговорница. Наравно, за нас је апсолутно било неприхватљиво да друга страна уговорница буде НАТО. Ми смо имали јасно опредељење да друга уговорна страна морају да буду међународне безбедносне снаге под окриљем УН.

Који је био други проблем?

- Други проблем је био што је тај први став подразумевао да тај споразум буде извршан сам по себи, независно од тога да ли ће УН, односно Савет безбедности донети или не било какву резолуцију с тим у вези.

Тражили сте престанак бомбардовања, да потписник буду снаге УН, а не НАТО, да се, ако се већ препушта део суверенитета, он препусти Кфору, а не НАТО-у. Да ли је то највише што је тад могло да се добије?

- Они су у тој одредби, на пример, навели да је ваздушна зона безбедности 50 километара, а да је Копнена зона безбедности 25 километара. Ми смо током преговора обезбедили да се те цифре промене, па је прва остала 25, а друга на пет километара. Било је сличних захтева са којима смо се борили тих пет дана.

У споразуму и у резолуцији 1244 се помиње и повратак особља СРЈ и Србије. То се никад није ни догодило. Због чега, по вашем мишљењу?

- Рекао бих једну уопштену мисао, она до дан данас није спроведена, питање је колико смо инсистирали на томе у неким ранијим периодима. Сада је можда за то касно, али чак и данас постоји простор да се на томе, на неки начин инсистира.

Можете да претпоставите колико би, бар на симболичном нивоу била другачија ситуација ако би данас, на пример, у кругу манастира Грачанице имали 10 полицајаца са ознакама Републике Србије и, наравно, оно што ми заиста нисмо очекивали као преговарачки тим се десило.

Кфор је у Куманову, а пре свега генерал Џексон, на више наших инсистирања прихватио обавезу да не дође до безбедносног вакуума, односно да прво уђу њихове снаге, па да се сусретну с нашим снагама, да им наше снаге предају критичне тачке и зоне које треба штитити, па да се онда наше снаге повуку.

Рекли сте да сте били један од последњих униформисаних припадника МУП-а који су остали на Косову и Метохији. Како је то изгледало када су долазиле међународне снаге, а наше се повлачиле?

- Стицајем околности, формално-правне, ја сам заиста био човек који је са наше стране био у обавези да потпише 20. јуна да је тај споразум спроведен онако како је у њему било предвиђено. И већ првих дана по уласку снага Кфора било је јасно да те снаге нису спремне или не желе да ураде тачно онако како смо се договорили.

То је за последицу заиста имало егзодус најмање 250.000 људи. Упркос свим предузетим мерама да они испуне свој мандат, то се није десило.

У једном интервујуу сте рекли да у моменту потписивања Кумановског споразума нисте знали да ли је то капитуалација или мир. Како вам то данас изгледа, са ове дистанце?

- Данас, када сам у прилици био да све оно што је написано детаљно анализирам, сасвим је неспорно да у формално-правном смислу тај споразум не може да се квалификује споразумом о капитулацији.

Дакле, њиме ни оружане снаге, ни територија Србије нису предате непријатељској држави, непријатељској војсци или паравојној организацији. Шта је била алтернатива? Ви добро знате да је на једној страни било 19 чланица НАТО-а плус осам нечланица НАТО-а које су у савезништву са ОВК представљали другу ратујућу страну против нас који у том тренутку нисмо имали ниједног јединог озбиљног савезника.

Тај рат је показао немоћ и Кине и Русије. Сетите се само бомбардовања кинеске амбасаде. Ми смо тада рачунали да ће се нешто озбиљно десити. Наравно, ништа се озбиљно није десило, никакву помоћ ни од Русије ни од Кине у том тренутку нисмо имали.

Други разлог, били смо суочени са незаустављивим трендом трошења војних и полицијских ресурса, скоро без било какве озбиљне могућности њиховог занављања. Док је с друге стране била ратујућа страна која је имала неограничене могућности и материјалних и финансијских издвајања. Однос те две снаге у погледу бруто националних доходака био је у корист НАТО-а 860 пута већи.

број коментара 10 Пошаљи коментар
(субота, 13. јул 2019, 20:18) - anonymous [нерегистровани]

Tragicno

Sve je rekao citalac pod imenom naknadna pamet Poslao mladice na Kosare da ginu Sto nije poslao svog sina Eh Milosevicu Milosevicu

(уторак, 11. јун 2019, 19:05) - anonymous [нерегистровани]

@Kumanovo

Pa sta ste ocekivali, da pucate, ubijate i kidnapujete vojnike JNA i njihove porodice a da vas JNA jos casti sa oruzjem?
Sve jadni 'nenaoruzani' a teritorije etnicki ocistili od Srba. I to 'goloruki'!
Ajde sto lazete nas, ali zasto lazete sebe?

(уторак, 11. јун 2019, 15:56) - anonymous [нерегистровани]

re: Kumanovo

Jok, niste imali naoružanje. Dobro su vas naoružali vaši prijatelji sa zapada!

(уторак, 11. јун 2019, 10:01) - anonymous [нерегистровани]

Kumanovo

Plackali ste oruzje iz JNA ....JNA nije bilo srbska vojska kada ste videli da drugi narodi nemaju oruzje odmah ste marsirali sa Tenkovima JNA Koje tenkove platili i drugi narodi u bivsom Jugoslaviju.

(уторак, 11. јун 2019, 08:49) - Bane [нерегистровани]

re: KAPITULACIJA

Ne to NIJE KAPITULACIJA! Očigledno da ovde mnogi zapravo uopšte nemaju pojma šta znači kapitulacija. Kapitulacija je kada potpišeš sporazum o kapitulaciji i bezuslovno predaš svoju vojsku i naoružanje neprijatelju. Sporazum o kapitulaciji ne predviđa da se poraženoj strani garantuje teritorijalni suverenitet nad jednim delom ili celoj teritoriji, što znači da 1999 nije potpisana kapitulacija!

(понедељак, 10. јун 2019, 00:10) - anonymous [нерегистровани]

Kapitulacija

1999. je potpisana kapitulacija što god neko mislio. Kada potpišeš da povlačiš svoju vojsku i policiju sa neke teritorije onda je to kapitulacija. Državu čine instucije, a Srbija na KIM od 1999. više nema ništa.

(недеља, 09. јун 2019, 21:42) - anonymous [нерегистровани]

AAA

Kada se stvari posmatraju iz istog momenta to ne izgleda isto kao kada razmišljamo 2 decenije kasnije. Ja ne razumem šta su ovi ljudi slavili na ulicama te večeri. Da li su potpali pod demagogiju ili je jednostavno to bila neka ljudska potreba za nečim lepim, pa makar neutemeljenim. Recimo te večeri dok ljudi slavili na ulici došle prve izbeglice sa Kosova, niti znaju gde će, niti shvataju šta ih zadesilo a vide ljude kako se masovno raduju na ulicama.
Lično sam vrlo ljut na tadašnju vlast (priznajem, tada bio nisam) jer su ušli u konflikt, poslali mladež na Košare i Paštrik a onda posle 2 meseca shvatili da smo na ivici kapaciteta i da je bolje da se povučemo uz neku simpa priču a la "gradjani, čestitam Vam mir...". Pa to je takva uvreda za sve one koji su ratovali tada da nemam reči. To je jedinstvena poruka za buduće generacije...

(недеља, 09. јун 2019, 21:39) - sike [нерегистровани]

Ne gledati ratne dogovore bez SFRJ

Postovani gospodine.Otimanje KIM je pocelo odmah po smrti Tita,1981 godine.Setite se toga,ili ako ste mladi,raspitajte se kod iskrenih ljudi koji ne koriste objasnjenja,uz mrznju ka Jugoslaviji.Zapad je za to vec poceo pripreme i pre toga,a za sledecih 10 godina je zavrsio i poceo nastavak osvete za II svetvi rat.Tu je sustina svega sto se dogadjalo i sa Rusijom,pa kasnije i sa nama u Jugoslaviji.Razmislite samo o jednoj stvari.Ko su u zapadnim i drugim zemljama Evrope,one politicke grupe koje zovemeo zestokom DESNICOM.Puna ih je i EU i SAD i VB,i najcrnje sto su poceli da pobedjuju na izborima za razne oblike vlasti,i spoljne politike. To je ideologija II svetskog rata.

(недеља, 09. јун 2019, 21:18) - Aleksandar Danilovic [нерегистровани]

Компрадори

Сви ви компрадори који овде у коментарима коментаришете како је Косово изгубљено итд, да знате да народ више не занимају западне шарене лаже, и да сте у мањини каквој нисте били никад. Никог нисам чуо да је споменуо ЕУ ни на фејсбуку, а камоли у стварном животу, да не говорим о Нато-у или некаквим другим економско-политичким шареним лажама. Ни деци од 15 година, која бомбардовање нису видела не можете да продајете важу лажу око свега, па и Косова, а камоли нешто озбиљније.

Народ је сада након 30 година лоповског капитализма потпуно вакциниасн од шарених лажа које ви још пушите, и моја топла препорука вам је да тражите ново занимање, или државу, пошто овде "боље" неће бити. 

(недеља, 09. јун 2019, 19:54) - Dule [нерегистровани]

Naknadna pamet

Potpisom na kumanovski sporazum završeno je jedno poglavlje u istoriji Srbije. Ove revizije neće pomoći nikome. Kosovo i Metohija su izgubljeni 1999 godine zahvaljujući katastrofalnoj nacionalističko-šovinistčkoj politici Miloševića.Sva dalja razglabanja na tu temu su suvišna.