Fudbalska bitka za Foklande

Ako se za rat kaže da je nastavak politike drugim sredstvima, onda se za fudbal u pojedinim trenucima može reći da je nastavak rata drugim sredstvima. Ova prelepa igra, najbitnija sporedna, ili samo najbitnija stvar na svetu neretko je znala zaista da označi početak, ili nastavak nekog konflikta.

Fudbalsko rivalstvo Engleske i Argentine jedno je od najvećih na svetu, a kulminaciju je dostiglo 80-ih godina prošlog veka nakon rata dve zemlje za Foklandska ostrva odnosno za Malvine kako ih nazivaju Argentinci. Više od tri decenije nakon rata u kojem je Britanija zadržala suverenitet nad ostrvima u blizini argentinske teritorije, konflikt nije zaboravljen, a Argentinci se i dalje ne miri sa ishodom. Još od 2012. godine, kada je obeleženo tri decenije od konflikta, Argentinci sve glasnije traže da im se ostrva vrate, posebno nakon najave Britanaca da bi uskoro mogli da započnu eksploataciju gasa čija su nalazišta pronađena u blizini ostrva.

Konflikt koji je, čini se, bio zaboravljen, sve više mesta zauzima i na argentinskim stadionima, gde se navijači udružuju u zahtevu za povratak suverenitetima nad Foklandima, odnosno Malvinima.

Sve ovo se događa uoči Svetskog prvenstva u fudbalu koje će se 2014. godine održati u Brazilu i gde se očekuje prisustvo i Argentine i Engleske, kao i velikog broja navijača dve reprezentacije. Masovan dolazak Engleza, koji svuda u velikom broju prate reprezentaciju, i velikog broja Argentinaca, kojima neće predstavljati problem da u komšiluku prate reprezentaciju, možda će predstavljati najveći bezbednosni izazov za organizatore.

Čak i pre rata za Foklande, fudbalsko rivalstvo Engleske i Argentine bilo je veliko. Još je na Svetskom prvenstvu 1966. godine Engleska kontroverznim golom iz penala eliminisala „gaučose" u četvrtfinalu. Nemački sudija je prema mišljenju javnosti drastično oštetio Argentince dosudivši nepostojeći penal za Engleze i neopravdano isključivši argentinskog fudbalera Antonija Ratina koga je policija morala da izvede sa terena. Nakon meča selektor Engleske Alf Remzi nazvao je Argentince „životinjama", zabranivši svojim igračima da menjaju dresove sa protivnicima.

Nakon rata za Foklande koji je trajao nešto više od dva meseca (od 2. aprila do 14. juna 1982. godine), u kojem je poginulo 649 argentinskih vojnika, 255 britanskih vojnika i tri stanovnika ostrva, rivalitet dve zemlje u fudbalu dobija novu dimenziju.

Strahovita netrpeljivost osećala se na Svetskom prvenstvu 1982. godine u Španiji, iako se dve reprezentacije nisu direktno susretale.

U toku trajanja konflikta mnoge pojedinačne životne priče fudbalera krenule su drugim tokom. Tako je Omar de Felipe trebalo da debituje za ekipu Hurakana, ali je umesto toga mobilisan u vojsku. Sličnu sudbinu doživeli su i Luis Eskobedo i Gustavo de Luka, mladi igrači pred koji su osim fudbala otkrili i ratne strahote, ali na svu sreću svi su ostali živi.

Pravi pakao su prošli argentinski fudbaleri koji su u trenutku konflikta igrali za engleske klubove. Najgore je prošao Osvaldo Ardiljes koji je od 1978. godine bio igrač Totenhema. U vreme početka konflikta Ardiljes je bio meta surovog vređanja protivničkih navijača ali i domaćih medija koji su ga nazivali „životinja". U tom periodu Ardiljes je prosleđen na pozajmicu PSŽ-u, ali se već naredne sezone vratio u klub gde je pomogao u osvajanju FA Kupa.

Ako su Britanci dobili rat za Foklande, Argentinci su im itekako uzvratili na Svetskom prvenstvu u Meksiku 1986. godine gde su postali šampioni sveta.

Meč dve reprezentacije u četvrtfinalu i dalje važi za jednu od najboljih i najkontroverznijih utamica svih vremena. Maradona je sa dva gola dveo „gaučose" do pobede od 2:1, dok je jedini gol za Engleze postigao Liniker. Oba Maradonina pogotka sa te utakmice nalaze se na vrhu, jedan kao najkontroverzniji, drugi kao jedan od najboljiih golova u 20. veku. Prvi pogodak za Argentinu Maradona je postigao rukom, nakon čega je on nazvan „božja ruka". Drugi gol legendarni "El Pibe" je postigao kada je pretrčao više od pola terena napravivši slalom u odbrani Engleza.

Njegov komentar u autobiografiji jasno stavlja do znanja kakvo je raspoloženje vladalo u redovima Argentine.

„Nekad mi se čini da mi se više sviđa gol koji sam postigao rukom...Izgledalo je kao da smo pobedili čitavu naciju a ne samo fudbalsku reprezentaciju... Iako smo svi pre utakmice govorili da je fudbal samo igra i da nema veze sa ratom na Foklandima, znali smo da su Englezi ubili dosta Argentinaca, i ovo je bila naša osveta".

Dok se na terenu stadiona Asteka u Meksiko Sitiju vodila bitka, na ulicama i tribinama odvijao se pravi rat argentinskih i engleskih navijača.

Englezi su tradicionalno došli u velikom broju, a u redovima „albiona" našli su se najozloglašenije huliganske grupe Vest Hema, Mančester Junajteda, Čelsija, Milvola, Njukasla i mogih drugih klubova. Većina grupa je bila desno orijentisana, podržavala je rat i slavila pobedu Britanije na Foklandima.

Sa druge strane, prvi put u istoriji argentinske navijačke grupe, popularne bara-brave (barras-bravas) ostavile su razmirice iza sebe. One su se udružile samo sa jednim ciljem, da napadnu i pretuku što veći broj Engleza.

Osveta argentinskih navijača u Meksiku bila je brutalna. Argentinski huligani bili su predvođeni Hozeom Baritom poznatijim pod nadimkom El Abuelo ili „deda", koji je tada vodio moćnu bara-bravu Boke Juniors (On je kasnije uhapšen zbog ubistva dvojice navijača Rivera 1994. godine). Njemu uz rame stajali su najtvrdokorniji huligani Rivera, Estudijantesa, San Lorenca, Urakana, Velez Sarsfilda, Ćakarite i mnogih drugih klubova. Sa njima su bili i pripadnici peronističke levičarske gerile poznatije kao Montoneros.

Zanimljivo je da je među argentinskim huliganima bio i donedavni predsednik Velez Sarsfilda Raul Gomez, koji je predvodio klub u dva navrata, od 1996. do 1999. godine i od 2002. do 2005. godine.

Argentinski huligani su imali i neočekivano pojačanje sa Ostrva. Njima su se u napadima na engleze priključili i navijači iz Škotske, pre svega pristalice Seltika za koje navijaju Irci katolici nastanjeni u Glazgovu i ostatku Škotske.

Svi zajedno napadali su Engleze po centru Meksiko Sitija. U samo nekoliko dana više desetina engleskih navijača je teže i lakše povređeno, dok su Argentinci oteli veliki broj zastava. Strašnih tuča bilo je i na tribinama stadiona Acteka, ali i u neposrednoj blizini stadiona. Argentinci su sve ovo doživljavali kao osvetu za izgubljeni rat na Foklandima.

Trijumf Argentinaca je bio potpun kada je njihova reprezentacija, predvođena Maradonom, te godine osvojila naslov svetskog prvaka. Osveta za Foklande, odnosno Malvine je servirana, a rane nacije su počele da zaceljuju.

Kako su godine prolazile dve zemlje su normalizovale odnose. Foklandski rat sve više je padao u zaborav, ali su mečevi dve reprezentacije na terenu bili žestoki. Za razliku od Meksika, kasniji dueli Engleza i Argentinaca bili su oslobođeni tenzija i podsećanja na rat.

Situaciju je 1999. godine malo uzburkao do tada nepoznati fudbaler Martin Klark, stanovnik samih Foklandskih Ostrva koji je potpisao ugovor sa Boka Juniorsima. Da stvar bude zanimljivija, Klarkov otac je jedan od veterana rata koji se borio na britanskoj strani. Koliku je pažnju ovaj transfer izazvao najbolje govori činjenica da je prvu noć u Buenos Airesu Klark proveo sa Maradonom koji mu je pozajmio i mobilni telefon da nazove kuću. Argentinci su maksimalno eksploatisali Klarka koji nije napravio karijeru u toj zemlji. Ubrzo po dolasku u Boku on je prosleđen nižerazrednim klubovima na pozajmicu.

Ipak, duhovi rata za Foklande ponovo su počeli da isplivavaju na površinu poslednjih nekoliko godina kada su u blizini spornih ostrva pronađene rezerve prirodnog gasa. Retorika dve zemlje u tom periodu počela je da zvuči kao sa početka 80-ih godina prošlog veka, a kulminaciju je dostigla 2012. godine kada se obeležavalo tri decenije od završetka konflikta.

Dok su Britanci slavili pobedu i po ko zna koji put uputili jasnu poruku da su Foklandi njihovi, Argentinci su ponovo počeli da traže nazad suverenitet nad ostrvima.

Sve se to prenelo i na fudbal, pre svega u Argentini. Navijači mnogih klubova u prošloj godini imali su zastave i parole, pa i pesme u kojima najavljuju povratak Malvina.

Na zastavi Bokinih navijaća pisalo je: „Ne zaboraviti", dok su pristalice Rivera bile direktnije pa su na zastavi na kojima se vide ostrva stavili ruku sa izbačenim srednjim prstom i natpisom na engleskom: „Fu.k you".

Ni drugi timovi nisu zaostajali. Tako stadion Godoj Kruza u Mendozi nosi naziv "Estadio Malvinas Argentinas".

Na stadionu Monumental, na kojem igra River Plejt, prošle godine počasni gosti su bili veterani Foklandskog rata prema kojima je ukazano veliko poštovanje. Mnoge legende argentinskog fudbala, poput Almeide, na tom meču su pozdravile veterane ali i stavile do znanja da ne odustaju od Malvinasa.

Svoj doprinos novom nacionalnom naboju u argentinskom fudbalu pokušao je da doda i Fudbalski savez Argentine koji je imao plan da 2012. godine, na 30. godišnjicu konflikta, elitnu ligu ove zemlje nazove Crucero General Belgrano First Division. Ovaj naziv liga je trebalo da nosi po potopljenoj argentinskoj krstarici „General Belgrano" koju je u maju 1982. godine potopila britanska podmornica. Tada su poginula 323 argentinska mornara što je skoro polovina žrttava koje je ta zemlja imala u Foklandskom ratu. Na insistiranje FIFA Argentinci su odustali od promene naziva takmičenja.

Još manje od godinu dana je ostalo do Mundijala u Brazilu. Ukoliko dve zemlje ne smire strasti u međunarodnim odnosima, i ukoliko se njihove reprezentacije definitivno plasiraju na takmičenje, čini se da će nastavak rata drugim sredstvima biti neminovan.