Šta to muči srpsku košarku i kako se menjala košarkaška moda?

U nastavku razgovora sa gospodinom Sedlačekom dotakli smo se problema i izazova u razvoju mladih igrača, kao i poteškoća koje imaju oni koji u Srbiji sa njima rade. Kako mu je posao upravo praćenje talenata, a dobar deo vremena provodi u Beogradu, veoma je dobro upućen u tu tematiku.

Izdvaja dva problema – zapostavljenu selekciju igrača i "poplavu" profesionalizacije.

Ipak, izlaganje je počeo komentarom ranog odlaska ovdašnjih igrača u inostranstvo.

"Znate šta, vi nikome ne možete da zabranite da se školuje u Americi. Košarka je usputna stvar, kod nas primarna, ako podnesete zahtev za odlazak tamo, morate da navedete da vas prvo interesuje škola pa košarka, jer vam u suprotnom šanse nisu velike, negde 50-50 odsto. Međutim, taj broj nije toliko drastičan u poređenju sa onim za igrače od 14-15 godina koji odlaze u evropske klubove, uz tendenciju vraćanja."

"Međutim, mislim da mi nismo uspeli da zadržimo košarkaške centre, i da se fokusiramo na skupljanje i kvaniteta i kvaliteta. Mi pričamo o Čačku kao jednom od centara, u kojem su ranije bili Borac i Železničar. Kasnije se pojavila Mladost, koja je radila bolje od oba ova kluba. Ali za taj grad je bilo mnogo da ima tri kluba, što je kasnije uzrokovalo potpisivanje sporazuma o saradnji Borca i Mladosti. Mislim da smo upravo u tom nekom kontinuitetu stvaranja novih ekipa i izjednačavanja škola košarke sa klubovima izgubili jednu nit koja je bila bitna, a to je selekcija. Mislim da je kod nas zapostavljena selekcija u tom primarnom uzrastu od 14-15 godina, i da upravo iz toga proizlaze lutanja roditelja, ulazak menadžera koji obećavaju kule i gradove, finansijska i ekonomska slabost porodice kao matične ćelije od koje sve treba da polazi, i kada se sve to spoji ispadne, da prostite na izrazu, jedna papazjanija", poručuje Sedlaček.

"Uz to, nas je pre jedno 20-ak godina zahvatila jedna 'poplava' profesionalizacije po klubovima, koja je čak otišla ispod druge lige i gde su se zapostavila neka osnovna pravila – kad igrač potpisuje za klub, da li je pristupnica dovoljna, da li je dozvoljeno imati tzv. otvorene ugovore, kao što to imamo u ovoj našoj srpskoj ligi. To ne postoji nigde na svetu, i ako mi sami ne možemo to da regulišemo, onda je ovo priča samo zanimljiva medijima i gledaocima, bez neke konkretne pomoći", dodaje poznati NBA skaut.

Jedna od stvari koje mogu pomoći u rešavanju, ili bar ublažavanju, tih problema je i Marinov pre dvadeset godina izdat priručnik "Samo od tebe zavisi", koji je finansirao tadašnji Košarkaški savez Jugoslavije. 

"Ovo je bila jedna ideja koju sam ja ostvario sa KSJ-om tada i Zoranom Radovićem, uz svesrdnu pomoć Džordža Revlinga, jedne od legendi američke koledž košarke, koji nam je ustupio deo svojih materijala, iz čega smo mi izvukli najbitnije. Sigurno da ovakve stvari mogu pomoći da se podigne košarkaška inteligencija i da podstakne na razmišljanje, jer ne mogu svi da postanu vrhunski igrači, ali mogu da se zadrže u košarci kao sponzori, tehnički rukovodioci ili vođe timova. Ova knjiga može da pruži neke druge smernice, jer nije napravljena isključivo za košarku. U njoj se ne govori ni o dvokoracima, ni o zonskoj odbrani ili odbrani 'čovek na čoveka', već je treba gledati kao jednu smernicu za mlade ljude da izvuku iz sporta jednu benificiju koja može da im traje do kraja života", zaključio je ovaj dvodelni razgovor za "Produžetak" Marin Sedlaček.

Evolucija košarkaške opreme 

Dugi šortsevi, helanke za grejanje mišića i dresovi sa dugim rukavima, sve su češća, skoro pa redovna pojava na košarkaškim terenima današnjice. Ipak, sredinom prošlog veka moda je bila bitno drugačija.

Prvobitni šortsevi imali su kaiš umesto lastiša oko struka, bili su znatno kraći i prilično tesni.

Što se patika tiče, nekada su dominantne bile "starke", čarape su bile duge, a na glavama česte znojnice, tj. trake.

Početkom devedesetih dolazi do velikih promena. Mičigenov "Fab five" sa Krisom Veberom i Džejlenom Rouzom u En-Si-Ej-Eju (NCAA), a Majkl Džordan i Bulsi u NBA ligi takoreći uvode u upotrebu duže šortseve. 

Negde u to vreme pojavljuju se širi, moderniji i koloritniji dresovi, da bi početak novog milenijuma doneo razne aksesoare i retro dresove. 

Godine 2013. Golden stejt voriorsi u modu vraćaju dresove sa dugim rukavima, što se brzo prelilo i u Evropu (primeri Unikahe, Bilbaoa i Mege).

Zanimljivo je pomenuti i to da je Fiba nedavno popustila i znatno ublažila pravila za tzv. hedgir (headgear), pa je konkretno u muslimanskim zemljama to izuzetno dobro primljeno.