Tužni jubilej

Bez velike pompe i medijske pažnje, stigli smo do neverovatne 30. Velike nagrade Mađarske, pa tako sada Hungaroring zauzima šokantnu treću poziciju u istoriji Formule 1, iza Monte Karla i Monce, po broju uzastopnih trka na jednoj stazi. I dalje mi je teško da prihvatim da je uski, spori i krivudavi autodrom u Mođorodu više puta ugostio najprestižniju kategoriju auto sporta nego neke od staza iz slavnih prošlih dana - Imola, Brends Heč, Votkins Glen, Pol Rikar ili Kjalami mi padaju na pamet - što je svojevrsan dokaz pragmatične prirode Bernija Eklstona u kojoj je novac, a ne recimo tradicija ili ne-daj-bože želja navijača, jedini putokaz u trasiranju puta kojim bez osvrtanja vodi Formulu 1.

Kao neko čija je ljubav prema Formuli 1 detinjasto iskrena i dozlaboga naivna nikada nisam cenio Hungaroring. Ne samo zato što je to trka koja je trebalo da bude naša - videti ovde - ili zato što zauzima mesto u kalendaru mnogo atraktivnijim autodromima, već možda najviše zbog toga što nam je, nesrećnim spletom okolnosti, kao geografski najbliža staza, tokom poslednje tri decenije bila prvi, a neretko i jedini kontakt sa čarobnim svetom Formule 1. Kao u priči o deterdžentima i čokoladama koje se prave različitog sastava za razvijene i manje razvijene zemlje našeg kontinenta, umesto da nam prvi čulni doživljaj moćnih, bučnih i nezamislivo brzih automobila bude savladavanje Lesma, Tamburela, O Ruža ili Beketsa, za „skidanje mraka" siromašnom Istoku je poslužen spori i neatraktivni Hungaroring kao prirodno ishodište hodočašća za one sa plićim džepom.

Što je svakako previše grubo i prilično nekorektno poređenje, imajući u vidu da staza u Mađarskoj ume da, kada se sklope sve kockice, servira i te kako lepo trkanje i poprilično neobične ishode. Uostalom, trenutno najzanimljiviji statistički podatak govori da je poslednji vozač koji je pobedio u Mađarskoj i u istoj godini uzeo i titulu niko drugi do veliki Mihael Šumaher, sada već poprilično davne 2004. godine!

Ovog vikenda, nažalost, trkanje nije u prvom planu. Od kako je prošle subote objavljeno da nas je, kao posledica udesa na Velikoj nagradi Japana u oktobru prošle godine, zauvek napustio Žil Bjanki, na Formulu 1 se spustila davno zaboravljena, a opet tako poznata senka smrti. Bjankijev odlazak označio je kraj ere bez presedana u istoriji Formule 1, tokom koje smo spojili 21 godinu bez smrtnog ishoda. Prethodni rekord iznosio je samo 8 godina, između de Anđelisovog udesa tokom testa na Pol Rikaru i tragičnog vikenda u Imoli, kada smo izgubili Racenbergera i Senu. Ili, poređenja radi: tokom 21 godine od prve trke 1950. godine, do kraja sezone 1971, tragično je nastradalo više od 30 vozača.

Mladi Francuz nije dobio priliku da do kraja iskaže svoj ogromni potencijal, koji je nagovešten još trijumfom u Formula 3 Evro serije (ispred Botasa, recimo), ali i herojskim vožnjama u potpuno nekonkurentnoj Marusiji, zahvaljujući kojima maleni tim još uvek opstaje u Formuli 1. Umesto pobeda, koje su mogle da dođu na red da se ostvario plan po kojem je Žil trebalo da zameni Raikonena u Ferariju, Bjankijev legat će biti tužniji, ali ne manje značajan. Jer, ako je Formula 1 u nečemu dobra, onda je to temeljno proučavanje svih sigurnosnih aspekata trkanja i brza primena naučenog kako bi se sprečilo ponavljanje ovakvih tragičnih ishoda. Kao što je Senina smrt bila prekretnica koja je uzrokovala razvoj modernih sigurnosnih mera i tako omogućila da više od dvadeset godina ne izgubimo ni jednog vozača, želim da verujem da će iz Bjankijevog udesa biti izvučene pouke koje će spasiti naredne generacije. Formula 1 mu to duguje.

Uostalom, Formula 1 se i do sada, kao mitska ptica Feniks, nebrojeno puta dizala iz svog pepela, pa će tim putem ponovo poći već ovog vikenda. Uz Žila u mislima, sledi nam emotivan vikend u kojem ništa neće biti neobično.

Mercedesi su i dalje dominantni, pa Hamilton i Rozberg s pravom očekuju deseti uzastopni zajednički boravak na podijumu, što bi bio do sada neviđen rekord. Iako bi se malo ko kladio protiv nove titule za Luisa, Nemac je osvojio više bodova u poslednjih pet trka što nam garantuje neizvesnu borbu i u Mađarskoj. Uz sve bolji Vilijams, kojem ipak spora staza ne prija toliko, i Ferari, jedini tim koji ih je pobedio ove sezone, Mercedes će dodatnu pažnju morati da posveti i Red Bulu, koji uprkos slabijem agregatu na sporoj stazi može da sanja podijum, što su najbolje pokazali slobodni treninzi u petak. U poslednje vreme je posebno impresivan Kvjat, koji počinje da pravi probleme Rikardu na sličan način kao što je to prošle godine Australijanac radio Fetelu.

Visoka temperatura asfalta i staza koja je jedan od najvećih izazova za kočnice u kalendaru će sigurno odigrati ulogu u nedeljnoj predstavi, a ako se još obistine prognoze prema kojima tokom trke možemo očekivati i pljuskove, Hungaroring bi mogao da bude dostojna pozornica za spektakl u čast jednog prerano izgubljenog mladog života.

#CiaoJules