Одржана од 20.10. до 27.11.2015.

18. Бијенале керамике

Преко шест деценија Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС ) успешно организује колективне, секцијске и самосталне изложбе у својим галеријама , другим алтернативним изложбеним просторима или афирмисаним галеријама у Београду и широм Србије. Поред Мајског салона, Златног пера, Златног осмеха, Бијенала таписерије, најзначајнија изложба коју организује Секција за уметност и дизајн керамике и стакла УЛУПУДС је Бијенале керамике Београд . На поставкама ове изложбе излагале су све генерације уметника, различитих ауторских рукописа, који су неретко са неком пријатном зебњом очекивали суд стручне јавности и колега , а публика је била сведок најинтересантнијих открића и смелог експериментисања из области керамике. Свих ових година траје креативна игра наших уметника са формама, бојама, глазурама, материјалима, гравитацијом, балансом, статиком...

18. Бијенале керамике 18. Бијенале керамике
За излагање на  18. Бијеналу керамике је владало велико интересовање. Домаћин овогодишње изложбе, као и предходна два пута је Радио телевизија Србије и своја  врата је отворила за излагање разнородних радова (керамоскулптуре, панои, фигуре, подне, зидне и просторне инсталације ...) тридесет три уметника. Иако су обрађивали различите теме и слали нам различите поруке својим делима, када се гледају заједно сви експонати  чине једну компактну и хомогену целину.
Оду природи, цвећу, угроженим врстама, биљном и животињском свету, чуварима шуме и позитивне вибрације шаљу нам Б. Марковић -Ракић, О.Јелић- Куцина, Б.Ристевски и М. Дјурдјевић. Човеком, његовим односима са другим људима, сучељавањима са самим собом и целим светом, његовим местом у времену и простору, као вечитом инспирацијом уметника бавили су се Г.Китак, А. Куцина и И.Јањић. Зидне инсталације,керамичке слике  и панои ( декоративни  или  са снажним порукама  које емитују ) заузимају посебно место на овој поставци. ( Л. Ацков -Палић, Ј. Пејчић, С.Труцић, Љ. Јоцић -Кнежевић, Н. Василић, И. Бркиц, С. Лазовић, Ј. Драшкоци). Гротеска, карикатура, изобличени  ликови, фантастична бића из маште и бајки су ту да нас развеселе , уплаше или унесу неку зебњу у наше мисли  (Л. Ракановић, И. Шекуларац, А. Стипсић ).  Стари ,напуштени  бродови  и  занатске радње су  сведоци прошлости  и духа неких старих, ишчезлих времена ( Н. Дјукановић -Пантелић, М. Семан ). У свој црно – бели и позитив ( ни )- негатив ( ни )  свет су нас увукле  Ј. Милетић  и  А. Голубовић .  Стварајући  уметничко дело, уметник се често  врло креативно и маштовито  игра комбинујући керамику са другим материјалима , дајући му неку другу улогу: светлосна инсталација настала пажљивим спајањем десетина керамичких куглица кроз чије отворе исијава светлост ( Ј. Чаворовиц ), употребно - декоративне посуде  од керамике, метала  и   костију ( С. Сремац ),  прецизним  уплитањем и укрштањем  керамичких нити које  творе једну необичну инсталацију ( Д. Пивашевиц-Теннер ), мултипликовани  интересантни спој керамичких елемената - рубикове коцке, пац-ман-а и лего коцкица ( В. Врцељ ),  старински  сат-сандук  са урезаним механизмима и овчицама сакривеним под стаклом ( И. Чотриц ). А.Милетић, Т. Закић и К.Лазић –Васиљевић  су врло ангажовано промишљале на теме  отудјеног света, неспокојства,злослутних предвидјања,(не) видљивих  зидова, позицијие малог човека у глобалној политичкој игри великих сила, катанцима и ланцима...Било да се ради о снажним, робусним формама  и рустичној  обради ( Р. Аднадј) , о  савршено технички изведеној тананој скулптури од порцелана ( В.Вукићевић ) или о вештом споју моћних вертикалних облика са експресивним колоритом ( Л. Тиквеша ),пред нама стоје оригинална , смела и импресивна решења.
Поред изузетно квалитетне поставке, публика (стручна и љубитељи керамике)  ће имати јединствену прилику да учествују у креативним радионицама и интересантним предавањима наших уметника (Катица Павелка Вукајловић, Ана Стипсић, Сања Сремац, Лана Ракановић,Лана Тиквеша  и  Милослав Павелка) осмишљеним специјално за ову прилику.

У прилог томе колико је ова изложба из године у годину свежија, инвентивнија и храбрија у изразу говори њен континуитет и дуговечност од скоро четири деценије  којом се мало која изложба може похвалити.

Маја Шкаљац Станошевић

историчар уметности

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво