Географска и историјско-етнолошка одређења Банатске Клисуре

Монографија је структурирана у 12 поглавља. Књига, наиме, представља исцрпно истраживачко путовање по Банатској Клисури у Румунији.

Након утврђивања географског положаја Банатске Клисуре, како је аутор прецизно одређује, „у подножју југозападног огранка јужних Карпата, на површини од око 600 км, налази се Горња Клисура дунавског базена или, како је ми Срби називамо „Банатска Клисура", Станојловић на основу ископина из старог доба (палеолит) и античког периода Римског царства, пронађених у Горњој Љупкови, Старој Молдави, Соколовцу, Златици и у другим местима, непобитно потврђује историјску истину да је Клисура дуж Дунава једна од главних артерија европске цивилизације.

Аутор затим у поглављу о становништву говори да је немогуће утврдити када су се Срби доселили у Банатску Клисуру, али да подаци „пружају могућност да верујемо да су се они овамо досељавали... углавном у XV веку и после 1740-их година."

Затим, аутор износи низ етнопсихолошких особина српског народа у Клисури, као и његово занимање, занимљиве обичаје и ношњу. У неколико поглавља живо је представљен дух Срба настањених у Банатску Клисуру.

Средишњи део монографије обухвата приказ насељених места из Банатске Клисуре, као и манастира Златица и Базјаш, задужбине Светога Саве, односно, манастира Кусић, задужбине деспота Јована.

Монографија се, стога, поред општег дела који обухвата физичко-географски и друштвено-географски преглед Банатске Клисуре, бави посебно обрадом свих насеља у којима се налазе и данас становници српске народности, као што су: Лесковица, Златица, Луговет, Соколовац са Базјашем, Дивич, Белобрешка, Радимна, Српска Пожежена, Мачевић, Стара Молдава, Љупкова и Свиница. Свако насеље, заправо, представљено је историјским прегледом, демографским стањем и живописним детаљима.

Монографија пред нама је резултат два облика ауторовог рада: кабинетског и теренског. У оквиру свог кабинетског рада аутор је консултовао богату стручну литературу, савладавао обимне изворе и грађу и анализирао карте и просторне планове насеља. Теренски рад му је служио за социолошко-географска истраживања и прикупљање аутентичних података о српском народу у Клисури.

Књига, дакле, презентује у светлу резултата Станојловићевог истрајног, темељног и посвећеног проучавања, вредна сазнања о географским, етнолошким, етнопсихолошким и антрополошкогеографским карактеристикама Банатске Клисуре.

Књига је, такође, картографски и графички илустрована. Утврђена је темељно и демографским подацима из међуратног периода у којем је аутор живео. У зацелу, може се подвући да је ова монографија регионална географска и етнолошка студија о природним и културним добрима Банатске Клисуре, односно, развоју и инфраструктури њених насељених места у којима живе Срби са нешто другачијим особинама од „српског народа у осталим крајевима", како тврди аутор.

Зато монографија представља драгоцени допринос литератури. Она плени подацима и описима откривајући читаоцима сијасет догађаја и чињеница из историје, културе и традиције српског народа настањеног у Банатској Клисури. Дело Александра Станојловића у издању Савеза Срба у Румунији засигурно заслужује пажњу јавности.
Никола Лакић