недеља, 25. нов 2018, 09:05
Kojekuda
Najveća brana na Dunavu, hidroelektrana Đerdap, je pokorila ćudi velike reke, četiri puta skrativši putovanje klisurom, ali i omogućila proizvodnju više od 12 milijardi kilovat-časova „čiste“, obnovljive struje godišnje.
Pola od toga, koliko pripada Srbiji, dovoljno je da podmiri 20 % sadašnjih potreba zemlje. Ukupna električna energija, dobijena radom 12 generatora, deli se na „ravne časti" sa Rumunima, koji rukovode „preslikanom" polovinom postrojenja, pa su „Đerdap 1", i kasnije izgrađeni „Đerdap 2", u praksi potvrđeni simboli dobrih odnosa dva susedna naroda.
Otvaranje hidroelektrane, u to vreme četvrte na svetu po veličini, bio je događaj od istorijskog značaja, jer je Dunav konačno bio ukroćen i stavljen u službu čoveka, kako su tom prilikom svečano objavili predsednici SFRJ i SRR, Tito i Čaušesku. „Otvaranjem" Gvozdenih vrata ispunjen je drevni san čije su materijalne tragove ostavili još Rimljani koji su pokušavali da prošire carstvo i osvoje Dakiju.
Slušaćete priču koju su zabeležile Elizabeta Arsenović i Mirjana Nikić.
Autor slike sa naslovne strane: Denis Barthel, commons.wikimedia.org
Коментари