Sedmica

Sa njim razgovara Ana Tomašević.

Intervju: Aleksandar Čepurin za Radio Beograd 1 
 
Dobar dan. Četiri godine ste u Beogradu, s obzirom na to koliko su česti kontakti zvaničnika dve zemlje, očito je da puno radite. Pripremili ste i posetu vašeg šefa. Da li je predstojeća poseta Sergeja Lavrova jedna od rutinskih ili je više od toga?

Kada vam neko dolazi, kada neko razgovara sa vama, kada neko podržava Srbiju na putu za negde, nemajući prema tom procesu nikakvog odnosa jer ne zavisi od njega - tu ja vidim rutinske sastanke. Dakle ponavljaju se apsolutno rutinski sastanci bez pravog rezultata, to jest njihov rezultat je apstraktan. To se dešava apsolutno svuda, u bilo kojoj prestonici sveta, kada dolaze neki ljudi, daju neke izjave koje su beznačajne i ne donose se posebno važni zaključci nakon toga.

Mogu da kažem da je redosled sastanaka Rusije i Srbije vrlo zgusnut. Obično se ministri spoljnih poslova Rusije i Srbije naizmenično sastaju dvaput godišnje - jedanput u Moskvi, drugi put u Beogradu. Prošle godine naš ministar je došao ovde u decembru, a u junu je gospodin Dačić išao u Moskvu. Sada ministar Lavrov ponovo dolazi u posetu Beogradu i na taj način održava se ovakva rutina, jer je to ustaljen redosled sastanaka. Ali sa druge strane, raznovrsnost naše saradnje i pooštrenost nekih problema čini ovu posetu vrlo korisnom i interesantnom. Rekao bih da se osim ovih održavaju i sastanci sa rukovodiocima, koji se bave pojedinačnim političkim aspektima naše saradnje, kao i oblicima privredne, odbrambene, kulturne i vojno-tehničke saradnje, tako da se ova rutina odvija u svim smerovima.

Istakao bih dve osobine naših rusko-srpskih odnosa: kao prvo, naši spoljno-politički stavovi ili su bliski ili se poklapaju; kao drugo, stanovništvo, narodi naših zemalja podržavaju jačanje rusko-srpske saradnje, upravo na ovakav način. Tada i poseta Sergeja Lavrova ima poseban značaj. Našim narodima je mirnije kada se dijalog održava na redovan način.

Pomenuli ste i sami da će ministar Lavrov imati bogat program i više sastanaka. Koji će po Vašem mišljenju i Vašoj proceni biti najznačajniji?

Mogu da kažem da će to biti poslovna poseta i važna su sva tri sastanka: sa predsednikom, sa premijerom i sa ministrom spoljnih poslova. Sa ministrom spoljnih poslova u stvari će biti održani sami pregovori. Oni su svi važni podjednako, ali tematika svakog sastanka će biti posebnaSa svakim od njih Lavrov je uspostavio posebne i ja bih rekao dobre, prijateljske odnose.

Mislim da je potrebno da uzimemo u obzir i lični faktor, jer Lavrov je kao političar poštovan i u Rusiji i u svetu - to je političar globalnog nivoa, a ne bih rekao da u Beograd dolazi toliko mnogo političara globalnog nivoa. Nije tako.
Sva tri sastanka će biti dopuna jedan drugome. Ministar Lavrov dolazi u Beograd nakon Saveta ministara spoljnih poslova OEBS-a u Berlinu. Tamo će biti započeta razmena mišljenja sa Ivicom Dačićem, a nakon bilateralnog sastanka 12. decembra, 13. decembra će se održati sastanak Saveta ministara spoljnih poslova, Organizacije za crnomorsku ekonomsku ekonomsku eksaradnju, isto u Beogradu.

Srbija za nas nije samo jedna od 200 zemalja sveta. Mi nismo ravnodušni prema sudbini Srbije i tako je bilo tokom istorije. Mogu da kažem da stabilnost regiona za nas ima apsolutno poseban značaj i ovde čvrsto podržavamo Srbiju po više pitanja, kao što su i pitanja Kosova i Republike Srpske, a istakao bih i da su predsednik Rusije Vladimir Putin i Sergej Lavrov dobro upoznati sa balkanskom problematikom. 

Proletos je premijer Vučić bio u Moskvi. Nikolić je nedavno otvorio konzulat u Petrogradu, Nikolaj Petrušev je prošlog meseca bio u Beogradu, održana je rusko srpska vojna vežba... sad dolazi gospodin Lavrov... šta se dešava, kako biste opisali ovu srpsko-rusku godinu?

Spomenuli ste vrlo važne sastanke, samo bih da Vas dopunim redovnim sastancima naših patrijaraha. Takođe u prvom kvartalu naredne godine očekujemo dolazak velike parlamentarne skupštinske delegacije ovde u Srbiju, na čelu sa predsednikom Državne dume gospodinom Volodinom i mogu da kažem da je to normalna stvar jer mi smo strateški partneri. I to nije samo u skladu sa Deklaracijom, ali u suštini... znate šta je važna stvar, imamo puno pitanja za razmatranje i svugde gde idemo razgovaramo u kontekstu osećanja velikog poverenja između onih koji vode razgovor. To se desilo istorijski i mi to vrlo cenimo. Naši kontakti uvek su pozitivni i apsolutno svugde gde je to korisno i moguće mi sarađujemo.

I poslednje šta sam želeo da kažem, mi nemamo nikakve namere da nekome držimo lekcije, da dajemo nekom ocene, mi ne namećemo naše vrednosti, ali prema mogućnostima se trudimo da pomognemo.

Srbi su najpametniji sami. Narod razume šta je za njega dobro, a šta je loše i kakve su vrednosti važne za njega. Narod to oseća iznutra. Naša saradnja jeste uzajamna podrška na putu prema budućnosti.

Kad kažete narod, da li mislite na narod, na obične ljude ili na državni vrh i političare?

Politika i stabilnost same politike u državi apsolutno zavise od narodne podrške, jer ako postoji osećaj ove dubinske podrške od strane naroda onda će ova politika biti održiva i dugotrajna. I ja smatram da rusko-srpski odnosi imaju upravo tu vrstu dubinske podrške.

Dugo se spekuliše o poseti premijera Medvedeva Beogradu. Može li se sve ovo što je učinjeno u prethodnom periodu smatrati uspešnom pripremom za skori njegov dolazak?

Sve u svoje vreme. Dmitrij Medvedev je prihvatio poziv Aleksandra Vučića. Rokovi posete za sada nisu određeni, ali je važno da poseta Beogradu, a to je pre svega političko-ekonomska poseta, bude ispunjena konkrentim sporazumima. Ovi dokumenti sada se razrađuju i zavise od obe strane.

Mislim da je ova poseta na dnevnom redu i kada se premijeri dogovore o konkretnim rokovima poseta će biti ostvarena. Nadam se da će se to desiti u skorije vreme.

A zašto se još ne zna ni okvirno termin njegove posete?

Takva je diplomatska praksa. Predaje se poziv, on se prihvata sa zahvalnošću i onda se vode pregovori između dve strane o tome kada će biti prihvatljivo i kako će se održavati pripreme za ovu posetu. Čim se postigne konkretan sporazum u vezi sa održavanjem posete, rokovi su utvrđeni. Sada je upravo takva situacija - znači predata je pozivnica, ona je prihvaćena sa zahvalnošću, a sada premijeri određuju rokove i razgovaraju o tome kada će biti prihvatljivo za njih dvojicu da se održi taj sastanak.

U ovakvim slučajevima okvirni rokovi se ne dogovaraju, dogovaraju se samo konkretni rokovi, konkretni datumi i kada postoji uzajaman sporazum o tome tek tada možemo da dođemo do konkretnog datuma. Ali to je pitanje mogućnosti i dogovora između samih premijera.

Da li i koliko otežava taj budući dogovor još nedefinisana budućnost srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, mislim na dodatni sporazum o statusu, povlasticama i imunitetu tog Centra, koji nikako da bude potpisan?

Ne vidimo nikakvih prepreka za sklapanje sporazuma o uslovima boravka rusko-srpskog humanitanog centra, čiji je tekst bio potpuno usaglašen 2014. godine. Cilj ovog dokumenta jeste da se stvore komforniji uslovi za delovanje zajedničkih struktura preko kojih Srbija pod privilegovanim uslovima ima obezbeđen stalni pristup veoma ozbiljnim tehničkim kapacitetima i resursima ruskog sistema reagovanja na vanredne situacije. Računamo da potpišemo sporazum čim dobijemo potvrdu o spremnosti Beograda da uradi to.

Srbija se deklarisala za politiku vojne neutralnosti. Kako sa Vaše tačke to izgleda i kako se manifestuje na odnose Srbije i Rusije?

Rusija se sa poštovanjem odnosi prema politici vojne neutralnosti Srbije. Sa razumevanjem doživljavamo težnje Beograda prema široj saradnji u ovoj sferi. Kao što je to slučaj sa alijansom NATO i pojedinim zemljama-članicama alijanse, tako i sa ODKB (Organizacijom sporazuma (dogovora) o kolektivnoj saradnji), naime sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom u interesima bezbednosti same Srbije. Pri tome polazim od toga da status vojne neutralnosti podrazumeva ravnu udaljenost od vojno-političkih blokova.

NATO je, međutim, vrlo prisutan u regionu. Srbija je okružena NATO zemljama i pitanje koliko će dugo moći da odoleva suptilnim težnjama alijanse da pokrije ceo Balkan.

Vi znate da se Rusija zalaže za stabilnost i mir na Balkanu. Ona pozdravlja razvoj saradnje sa svim zemljama regiona. Nama se ne sviđa politika koja ima za cilj posvađati jedne slovenske narode sa drugim slovenskim narodima.

Mi se zalažemo za izgradnju prijateljskih odnosa sa svim narodima koji žive u regionu. Uz to, Srbija iz apsolutno jasnih razloga zauzima poseban položaj.

Ja mogu da kažem da se Srbija nalazi na raskrsnici između severa i juga, istoka i zapada, a posebno u takvom složenom i nemirnom regionu. Još je Napoleon govorio da je geografija sudbina i vi znate da je bezbednost u ovom smislu važna stvar za Srbiju.

Iz ove situacije ne može da biti izvučen jednostavan zaključak i ovde ne postoje jednostavna rešenja. Sve to apsolutno zavisi od toga o kakvim se situacijama konkretno radi, sa kojim zemljama se ova pitanja rešavaju. Na primer, ako govorimo o Kubi, njena geografska sudbina može da bude opisana apsolutno na napoleonski način, dakle zauzima skroz posebno mesto. Ali ipak se oslobodila od kolonijalizma i pokazala je čitavom svetu lep primer dekolonizacije.

I to ne samo primer, jer je on trajao pola veka i još će trajati.

To se odnosi i na NATO koji se nalazi u prošlosti, jer je to relikt hladno-ratovske borbe, jer je alijansa bila napravljena i usmerena protiv Sovjetskog Saveza koji sada takođe ne postoji i onda i NATO pripada prošlosti.

Rusija podržava put evrointegracija, ali se protivi ulasku Srbije u Nato.

Rusija je uopšte protiv proširenja NATO alijanse. NATO u svom trenutnom obliku jeste apsolutno rudimenat prošlosti, kada je alijansa bila usmerena protiv Sovjetskog Saveza i za sada je potrebno da gradimo naše odnose uzimajući ovu činjenicu. Upravo se ove nedelje u svom izlaganju predsednik Rusije Vladimir Putin dotakao ovog pitanja. On je rekao da je potrebno da se radi na novi način, da je Rusija apsolutno spremna da pregovara o stvaranju novog sistema međunarodnih odnosa 21-og veka. Da napravimo novi odgovarajući i bezbedan način uzajamnog komuniciranja za sve i za zajedničku budućnost svih.

A NATO je već stvar prošlosti. Oni samo sa velikim trudom mogu da uhvate u svoju mrežu neku sitnu ribicu.

Kako u stvari Rusija definiše svoj interes u ovom regionu? Šta je vaš cilj?

Glavni cilj za nas je stabilnost i mir na Balkanu, pozdravljamo saradnju sa svim zemljama regiona. Ovde svaka zemlja, kako da kažem, radi sama za sebe, sa svakom zemljom imamo različit intenzitet odnosa.

Za nas je važno da se sve ove probleme rešavaju samo na osnovu međunarodnog prava, upravo onog međunarodnog prava koje je odredila organizacija Ujedinjenih nacija i obavezno na miran način.

U ovom kontekstu izdvojila bih još dva granična pitanja - odlične odnose koje Rusija ima sa Republikom Srpskom i odnose sa Crnom Gorom, koji su nikad gori.

Rusija u stvari podržava veoma tesne i prijateljske odnose sa Republikom Srpskom i njenim predsednikom. Mi se zalažemo za striktno ispunjavanje i realizaciju postojećih međunarodnih sporazuma vezanih za Bosnu i Hercegovinu i Republiku Srpsku. Što se tiče Crne Gore, za mene lično nisu jasni ciljevi vlasti ove zemlje. Da se sruši vekovno bratstvo dva naroda, da se potkopaju privredni odnosi sa Rusijom, drastično da se pogorša vlastita bezbednost. To je neka patologija.

I zbog toga bih rekao da postoji jedna ruska rečenica, poslovica bukvalno, koja možda ne može da se prevede tačno, ali može da se shvati njen značaj. To je kao pljuvati protiv vetra.

Ali evo iz Crne Gore stižu i nove optužbe o umešanosti Rusije u pokušaj državnog udara, čuli ste.

Jeste, već sam davao odgovor na ovo pitanje, a i pres služba predsednika Rusije direktno je izjavila da Rusija odlučno odbija mogućnost bilo kakve umešanosti u bilo koji pokušaj organizacije nekakvih protivpravnih akcija.

Takođe sam govorio da nije isključeno da može da se radi o provokaciji, o pokušaju da se prebaci na Rusiju odgovornost za svoje lične grehove, a uz to svima je odlično poznato ko se tokom decenija bavio pripremom državnih udara i obojenih revolucija, a uz to pokušavajući paralelno da demonizuje Ruse.

Ali i u Beogradu je povodom zbivanja u Crnoj Gori korišćen izraz o „elementima inostranosti" da citiram premijera, i umešanosti i sa istoka i sa zapada. Jeste li se prepoznali i šta je Vaš odgovor na to?

Meni lično nije poznato ništa u vezi sa tim i nismo dobijali nikakve zvanične informacije uopšte, ništa osim onoga što se piše u novinama.

Bugarska je nedavno dobila proruski orijentisanog predsednika. Šta to znači za rusku poziciju na Balkanu?

Mogu da kažem da ono što se desilo u Bugarskoj na neki način prikazuje tendenciju promene starih elita. Pogledajmo na primer i šta se desilo u Moldaviji. U stvari mi posmatramo fijasko elita u više zemalja zapadne Evrope i na neki način to su izmene koje mogu da se dese već i tokom naredne godine i bukvalno pred nama su te promene. Vrlo je slikovit Bregzit, a u tom kontekstu mogu da spomenem i izbore u Sjedinjenim Američkim Državama. Iako se vi pozivate na mnogo manje zemlje ovde u okolini, kada pogledamo izbore u Sjedinjenim Američkim Državama onda kao da je skoro glavni faktor bila Rusija; u stvari spominjano je da je Rusija skoro uticala na to kako su se održavali izbori u Sjedinjenim Američkim Državama.

Ako pogledamo još neke velike zemlje, na primer Francusku, i tamo se sada dešavaju promene i možda vi vidite da stare elite više nisu popularne, dolaze nove elite. Pa evo i uspon Fransua Fijona i rejtinzi starih i novih elita, sve se to vidi. Dolaze novi lideri koji, nadam se, mnogo realnije gledaju ovaj svet. Nema nikakvih garancija da će se nešto poboljšati, ali postoji određena nada za dalje korake.

Da se vratimo Srbiji. Budućnost međusobnih odnosa temelji se možda pre svega na ekonomskoj saradnji. Ima li posle promena u Bugarskoj šanse za obnavljanje projekta Južni tok?

Južni tok je bio vrlo koristan, interesantan za apsolutno sve. To je projekat koji bi van svake sumnje i nesporno bio profitabilan, kako za Evropsku uniju, tako i za Rusiju, za devet zemalja istočne Evrope i čak za neke zemlje članice EU. I zbog toga mi je veoma žao da ovaj projekat nije realizovan. Vi znate sada da postoje ugovori sa Turskom, vezano za tranzit gasa, koji je već doveden do istočne obale Crnog mora, i stigao je čak u grad Novorosijsk, ali deo ovog gasa jeste sada namenjen Turskoj. Postoje već određeni sporazumi u vezi sa prebacivanjem ovog gasa za Tursku. Sada se razmatra kako će i gde to biti dovedeno. Pitanje je još otvoreno. Za sada se lopta nalazi kod zemalja EU. Mi se uzdamo u pragmatizam i zdrav razum evrobirokratije, jer Evropa mora da razmišlja o svojoj konkurentnosti. Da li će to povećati ili smanjiti konkurentnost? Sada čitav svet treba da brine o svojoj konkurentnosti i za Evropu ovo pitanje je jedno od najvažnijih.

Oprostite, da li to znači da Vi od Južnog toka niste digli ruke?

Mislim da se ovde radi o pojmovima. Južni tok kao pojam, kao reč, taj projekat je za sada zatvoren. Ali mi govorimo o tome da postoje temeljne potrebe kod zemalja južne Evrope u gasu. I postoji već mogućnost da se taj gas isporuči. Sada se radi o razradi konkretnih mehanizama isporuke tog gasa, koji je već doveden do istočne obale Crnog mora. Dakle, postoji predmet za razgovor i postoji težnja za rešavanje ovog problema. A za sada govorim da je potrebno pronaći rešenje koje bi odgovaralo interesima i Evropske unije i Rusije i Srbije.

Ruski investitori su veoma prisutni u Srbiji. Mogu li biti i prisutniji?

Naravno da mogu, potrebno je tražiti odgovarajuće modalitete saradnje, potrebno je stvarati visoko plaćena radna mesta, koja bi bila i visoko kvalifikovana. To bi moglo da bude ostvareno i u oblasti energetike, za izradu goriva, u oblasti tehnologije, u sferi vojno-tehničke saradnje. Potrebno je stvarati odgovarajuće adekvatne mehanizme rusko-srpske saradnje po tom pitanju.

Za Rusiju je sada glavna tema, kao što je rekao naš predsednik Vladimir Putin u obraćanju pre par dana, ekonomska reforma, da se napravi novi obrt spirale ekonomskog razvoja, koji će se zasnivati na razvoju pre svega naprednih privrednih grana naše ekonomije. Rusija za to poseduje vrlo kvalifikovan kadar - stručnjake, iskustvo i određene mogućnosti. Rusija je u IT tehnologijama ostvarila ogroman prodor tokom poslednjih nekoliko godina. A vidim da Srbija planira da napravi vrlo ambiciozan ekonomski rast i obezbedi sebi dinamiku ekonomskog razvoja. I Rusija želi isto što i Srbija. Već naredne godine mi ćemo se potruditi da obezbedimo pozitivan rast naše privrede, a uskoro da dostignemo na dinamiku rasta višu od prosečne dinamike u svetu. To bi trebalo da bude negde od 4 do 5 odsto rasta. To su mogućnosti za stvaranje apsolutno nove privrede. To može podići zemlju na skroz novi nivo, gde bi postojala i kvalifikovana radna snaga, gde bi mogli da na odgovarajući način rade stručnjaci, koji bi kvalitetno živeli i mogli sa sigurnošću da gledaju u svoju budućnost.

Sporazum o strateškom partnerstvu podrazumeva vojno tehničku saradnju. U tom kontekstu trenutno su najatraktivniji migovi koje je predsednik Putin obećao na poklon Srbiji. Mogu li oni stići sa ministrom Lavrovim, a pominje se i kontigent oklopnih vozila?

Rusija i Srbija imaju aktivnu vojno-tehničku saradnje. Planiramo da ovu saradnju i dalje razvijamo. Priprema se za realizaciju čitav niz projekata, uključujući i one u sferi vazduhoplovne tehnike. Srbija, kao što je poznato, teži saradnji u vojnoj sferi sa Rusijom i nekim drugim zemljama kako bi obezbedila svoju sigurnost. Ali nije potrebno da se dovođenje avionske tehnike vezuje sa posetom ministra spoljnih poslova, jer to je, kako se kaže, posebna pesma.

U nastavku nekoliko reči o medijskoj saradnji. Sputnjik je registrovan u Srbiji, emituje program, aktivan je internet program koji promoviše ruske poglede na život i svet. Kakav je njihov politički značaj kod nas?

Sputnjik daje mogućnost da se sagleda pitanje više stvari svetske politike sa alternativne tačke gledišta. I to je jasno, jer jako je važno videti i drugu tačku gledišta osim dominirajuće koja dolazi kod nas sa zapada. Ovde postoji interesovanje i za Rusiju i za rusku kulturu, kao i privredu.

Iako imamo određeni razmak u razvoju, od 5 do 10 godina, problemi koje Srbija i Rusija rešavaju su veoma slični i za Srbe je van svake sumnje interesantano da saznaju kako se ti problemi rešavaju u Rusiji.

Tako su i mediji važna oblast saradnje, jer preko njih hoćemo da prenosimo istinu.

Predsednik Putin je nedavno govorio o informacionom ratu. Rusija u tom smislu značajno parira zapadu preko Raša tudej, evo sad i Sputnjika. Kakve su ambicije te ruske informacione strategije?

Znate, predsednik Putin je pre par dana govorio da je informacioni rat deo spoljnog pritiska na Rusiju. U tom ratu koristi se sve, od mitova o ruskoj agresiji, propagande mešanja u tuđe izbore, čak do američkih izbora, sve do proganjanja ruskih novinara i ruskih pristalica.

Za sada, opšte raspoloženje je takvo da su nekakve pouke ili nečije mentorske lekcije svima već dosadne. Svi sad traže alternativnu tačku gledišta, punoću informacija. Čak i ljudi koji su radili u zapadnoj Evropi znaju koliko je tamo popularan Raša tudej, ne zbog toga što je to nekakva propaganda, nego zbog toga što pruža upravo celinu informacije.

Putin je rekao da Rusija ne traži neprijatelje, Rusija se zalaže protiv bilo kog rata, uključujući i informacioni rat.

Sovjetski Savez su dugo optuživali za cenzuru i dobro se sećate vremena kada oni se žalili da nismo dali da se emituju njihovi programi, da se širi njihova tačka gledišta; i u Jugoslaviji je to dobro bilo poznato. Oni su govorili da je najvažnija sloboda informacija i slobodan pristup informacijama. Sada vidimo da oni sami idu tim putem. To nije ispravno.

Nekoliko puta tokom razgovora osvrnuli smo se na obraćanje predsednika Putina javnosti, nešto ste već o njegovim porukama i rekli. Kako ih Vi vidite i kako smatrate da mi ovde treba da ih čitamo i tumačimo, u kojoj meri su bitne za nas u Srbiji?

Ovde možemo da izdvojimo tri važne stvari iz govora Vladimira Putina, koje se na neki način tiču i Srbije.

Prva stvar je da je danas Rusiji potrebno da izgradi snažnu, samostalnu državu koja bi mogla da sama brine o sebi i potpuno obezbeđuje svoj život. Ova država mora da se razvija i u ekonomskom smislu. Predsednik Putin je kao važan cilj istakao očuvanje ljudi, jer mi ne možemo da dozvolimo da se smanji stanovništvo, moramo da se brinemo o natalitetu, o deci. Ne možemo da dozvolimo da se od zemlje napravi pustinja. Zbog toga zemlja mora da bude jedinstvena i snažna, da se razvija porodica, da se razvijaju ljudski resursi.

Druga stvar je da je svet došao do crte kada pokušaji da se potkopa, da se sruši paritet i uzajamni balans, mogu dovesti do tragedije. I Rusija je spremna da učestvuje u razradi novog sistema međunarodnih odnosa 21-og veka. Sistema koji bi garantovao nesmetan razvoj.

A treća stvar, koja se na neki način tiče i Srbije, je neophodnost formiranja integracije na vise nivoa u Evroazijskom regionu. Dakle, integracija između Evrope i Azije, u kojoj bi mogla da učestvuje i Evropska unija, ako naravno Evropska unija želi da obezbedi konkurentnost u modernom svetu.

I naravno, posebno pitanje su odnosi sa SAD-om. Mi smo sad u situaciji možemo da operemo čistom vodom, kako se kaže, sve što je bilo nagomilano u prošlim vremenima u našim odnosima.

Zajedno možemo da rešavamo aktuelne probleme, kao što su terorizam, izbeglice i zaostalost.

Da li je predsednik Putin, kada je o tome govorio i pomenuo novu fazu u odnosima sa Amerikom, mislio pre svega da je ona moguća zbog pobede Donalda Trampa?

Pobeda Donalda Trampa nam daje nadu u obnavljanje naših odnosa, u izgradnju pragmatičkih odnosa između naših zemalja, između Rusije i SAD.

To bi bilo važno i za druge zemlje.

Evo još jedno pitanje iz domena svetske politike, Vi ste se nedavno upisali u knjigu žalosti u kubanskoj ambasadi. Moje pitanje je, šta je za Vas Fidel Kastro?

Fidel je, kako to da kažem, kod nas čovek doba; veoma je voljen u Rusiji.

To je čovek koji je uvek bio prijatelj SSSR-a i Rusije, apsolutno u svim okolnostima. Čak i u trenucima kada Rusija nije bila u stanju da pomogne Kubi Fidel je ostajao prijatelj Rusa.

Ne mislim da je glavna crta Fidela povezanost sa komunizmom. Njegova glavna osobina je povezanost sa dekolonizacijom sveta.

Dekolonizacija je jedna od glavnih tema 20-og veka. To je tema o oslobođenju od bilo koje zavisnosti, od bilo kog pritiska i zbog toga je Fidel Kastro toliko popularan u više zemalja sveta.

Fidel je bukvalno čovek legenda, kao što su bili Jurij Gagarin ili Če Gevara. To su bili ljudi u kojima je bio oličen sam pojam slobode, dostojanstva, časti.

U Rusiji i Srbiji to nisu samo reči. Fidel je uvek izazivao ushićenje, a njegova smrt sad donosi i žalost.

Vi ste Kubu spomenuli kad sam Vas pitala za odnos Srbije prema NATO. Pa eto, da li je po Vašem mišljenju moguće egzistirati na tim pozicijama neutralnosti?

Mislim da jeste. Zašto da ne?

Vratimo se prilikama u Srbiji. U Srbiji ima ksenofoba, ali ipak važi za rusofilsku zemlju. Ko su ljudi sa kojima ovde najbolje sarađujete?

Trudimo se da sarađujemo sa svima koji su zainteresovani, ovde ne tražimo neprijatelja. U Srbiji ima puno prijatelja Rusije, ne samo u vlasti i eliti, nego i među običnim ljudima i zbog toga naša saradnja jeste prirodna i važna i za Ruse i za Srbe.

Ali kao što znate u politici postoje i rusofobi. I Vi ste sami često izloženi njihovoj kritici. Koliko Vama to komplikuje posao? Da li Vas to uopšte sekira, uzbuđuje?

Apsolutno ni u kojoj meri. U politici u bilo kojoj zemlji su različiti ljudi koji se pridržavaju različitih tačaka gledišta i nisu svi oni pametni. Naša je snaga u Srbiji upravo u tome što imamo vrlo bliske interese. Jer snažna Rusija uvek je prednost za Srbiju.

Druga stvar, politika se ne razrađuje odmah. Potrebno je neko vreme da se ona učvrti, a jedna od osnovnih crta ovog procesa (ona se ne oseća, ali je prisutna negde u kontekstu) to je poverenje. Ako poverenje između dve strane postoji onda možete da se dogovorite, ako poverenja nema nema ni dogovora; pa čak i ako se dogovorite, to će brzo biti raskinuto. Ovo je veoma važno i sa Srbijom smo tokom dugogodišnjih odnosa izgradili ovu vrstu poverenja.

Nasuprot ovim rusofobima koje sam spomenula, mi često čujemo i izraz ruski čovek. Ima li ga kod nas i kakav mu je politički profil?

Vi znate da to nije naša terminologija, to nisu naše reči, ali oni koga pokušavaju da nazivaju ruski čovek, to je kao pravilo nacionalno orijentisan patriotski čovek. To su pragmatici koji razumeju da su tesne veze sa Rusijom u interesu srpskog naroda.

Pa ima li takvog u političkom vrhu Srbije?

Iskreno da Vam kažem ja ne znam antiruske ljude u političkom vrhu Srbije.

Uglavnom, na osnovu iskustva koje sam stekao tokom godina mogu da kažem da vrlo cenimo pažnju koju Srbija posvećuje razvoju dijaloga sa Rusijom i vidimo da Srbija razume značaj ovog dijaloga.

Vi znate zašto sam ja Vas ovo pitala, zato što se spekuliše da postoje proruski ministri da postoji čak uticaju Rusije na formiranje vlade.

Još jedanput Vam kažem da mi nemamo nikakve veze sa formiranjem vlade u Srbiji. Sa onom vladom koja je već formirana mi imamo izuzetno dobre odnose, jer to radimo u interesu naše dve zemlje.

Za porodicu Milošević, Kariće... i još neke političare nedvosmisleno se tvrdi da su ruski ljudi. Kakav je njihov status u Moskvi, možete li mi to reći?

Znate, kada koristite takve pojmove 90 odsto Srba možete da označite kao ruske ljude. Ovi ljudi ne borave u Moskvi, oni rade u Beogradu, ali se se sa simpatijom odnose prema Rusiji. Mi cenimo dobre odnose svakog čoveka prema Rusiji i Rusima.

Ne rekoste mi za tretman porodice Milošević u Moskvi?

Ne pratim šta se dešava sa porodicom Milošević u Moskvi. Mislim da Vi znate više o tome nego ja.

U redu, takođe želim i da vam čestitam. Vi ste ove nedelje postali počasni doktor jednog našeg univerziteta. Kako to doživljavate kao privilegiju ili kao neku vrstu obaveze?

Zahvalan sam na tome i trudiću se da opravdam ovu čast. Često nastupam, držim govore pred studentima. To radim sa velikim zadovoljstvom. Isto to sam radio i u Moskvi. To vidim kao znak poštovanja i pažnje prema Rusiji.

Pre dva dana sam bio u Novom Sadu, gde mi je jedno društvo uručilo nekoliko počasnih povelja i spomen medalja. Na trenutak sam se osetio kao Novak Đoković.

Sa zahvalnošću prihvatamo takve znake pažnje koje dolaze ne samo iz Beograda nego i iz provincije. Iste znake pažnje dobija i ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić. Njega su pre tri sedmice pozvali u Stavropolj, moj rodni grad na jugu Rusije, gde su mu uručili nagradu za knjigu koju je napisao, "Stara Srbija". On je pričao da je sve to bilo izuzetno lepo.

Pri kraju smo razgovora, na kraju bih da Vas pitam, u prošlom intervjuu koji sam radila sa Vama, rekli ste mi da se ovde osećate kao kod kuće. Da Vas sad isto pitam, da li bi Vaš odgovor bio drugačiji?

Apsolutno ne. Posle više godina koje sam ovde proveo mogu da kažem da su Srbi poznati po gostoljubivosti i prijateljstvu, i to osećaju apsolutno svi koji dolaze u Srbiju. Možda Rusi to malo više osećaju.

Rusa ovde odmah svi prepoznaju i shvatio sam zbog čega: čim progovorite bukvalno 10 reči odmah će vam reći - vi ste Rus!

Jer postoji više istih reči, ali i razlika u izgovoranju pojedinih slova. To je pre svega slovo "e" - Rusi izgovaraju ova slova kao "je", dok Srbi izgovaraju "e"; slovo "i" koje Rusi izgovaraju kao što vi čujete kao "i", a Srbi više kao tvrdo "i" i čim čovek počne da izgovara čitavu reč sa ovim slovima Srbi odmah vide da je to u stvari Rus.

Ovde se, znači, ne možemo sakriti: Rusa će ovde prepoznati i pridati mu malo više pažnje i malo više ljubavi nego ostalima, tako da na tome zahvaljujem Srbima. Hvala, Srbi!

Na kraju je ostalo samo još da vam zahvalim što ste bili gost Sedmice i što ste govorili za Radio Beograd