субота, 04. феб 2012, 13:05
Гости из прошлости
Има доста песника, новинара и преводилаца који су помало заборављени, иако су иза себе оставили трага. Један од њих је и Владимир Станимировић - по професији правник, преводилац словеначке и бугарске поезије, и по унутрашњем нагону и осећању – песник.
Истанчан стилист, са изразитом лирском конотацијом, Владимир Станимировић спада у веома интересанатне песничке појаве с краја 19. и прве половине 20. века. Стицајем околности, његова песничка величина остала је до данас мало проучена и недовољно критички осветљена.
Своју прву песму Станимировић објављује у листу „Споменик". Многи часописи и листови потом штампају његове стихове који у почетку делују „младалачки наивно, надахнуто и искрено". Сваки нови стих показује напредак и млади Владимир све очигледније налази свој стил, песнички израз и опредељење да му поезија прераста у страст. Његове песме штампа тада веома цењен сомборски ђачки лист „Голуб" а касније песник, који већ полако стиче име, долази „под окриље" Нове искре" и Веселиновићеве „Звезде".
Владимир Станимировић је био веома млад када је, поред поезије и новинарства, почео да се бави и преводилаштвом. Имао је 28 година када је из штампе изашла збирка његових препева под насловом „Из југословенске лирике". У тој књизи објављени су препеви са бугарског и словеначког, а познаваоци језика тврде да је написана тако да одише великим језичким знањем и љубављу према поезији.
Аутор: Жика Бранковић.
Радио Београд 1, 13.05
