Бранка Селаковић: Глинени краљ

Хронолошко казивање властите животне приче, са одређене временске дистанце, али са непроменљиво закржљалим етичким чулом, приповедна је позиција која је одредила суштинска својства овог романа. Лишен потребе за самооправдањима и психолошким исповедним компензацијама, јунак Глиненог краља се у целини открива у фабули, кроз догађаје, акције и мотивације. Тематизовањем проблема идентитета, његовог грађења и разграђивања, ауторка преиспитује саму категорију успеха, показујући да радикални опортунизам, праћен избегавањем личне одговорности, неизбежно води неостварености која свој исход налази у злочину. Од прве странице, која дискретно, али упечатљиво уводи мотивацију приповедачеве исповести, преко мотива демонског двојника којим јунак испољава властито зло, те веристичког описа злочина, у овом роману једноставног сижејног склопа и занимљиве, повремено аутоироничне нарације, Бранка Селаковић потврђује своје умеће приповедања.

Суноврат вредности и промену друштвене парадигме, коју покушава да надиђе у игри идентитета, у измештању из себе у измаштано име и живот, у песника који својим песмама исписује своју судбину и интензивира њену трагику у послу уходе, таблоидног новинара и бонвивана ниског морала, додатно усложњава његово психички стање и сумњу у прави идентитет. Искупљење у привиду живота у друштвеном стереотипу “срећне породице” није могуће, као што није могуће искупљење у савршеном злочину, којим жели да из свог живота истисне све трагове двојника и бившег живота огрезлог у лажима. Непосредан и духовит, препознатљив у каратеристичним симболима друштвене среће и паланачког живота и процесима друштвене и политичке трауме и драме човека постављеног пред сурове изборе, Глинени краљ је истински билдунгсроман о одрастању у прећутаним истинама и пристајањима на аморалне изборе. Једина катарза је у сусрету са истином болести јер само се на крају живот најбоље сагледава у свим противуречностима и значењима. Стилски компактан, са веома високом и изграђеним наративом и стилом модерне фактуре овај роман свакако спада у сам врх овдашње књижевне продукције, каже се у образложењу жирија који је Бранки Селаковић доделио награду “Мирослав Дерета”.

Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.