Kačamak i proja za zdravije telo

Priče o hlebu spravljenom od celog zrna najčešće potpuno nepravedno zaobiđu veknice od kukuruznog brašna.

Nutricionisti podsećaju da đakonije od kukuruza, to jest brašno i griz od tih žutih zrna na više načina mogu poboljšati naše zdravlje.

Kukuruzne mekinje štite srce, ukazuju nutricionisti.

Rezultati jedne studije koju su sproveli stručnjaci Državnog univerziteta u Ilinoisu pokazali su da je kod muškaraca koji su imali pretežno niskokaloričnu ishranu i svakodnevno unosili 20 grama (što je manje od jedne kafene kašičice) kukuruznih mekinja posle šest nedelja zabeležen pad nivoa triglicerida od čak 13 odsto.

Na taj način, pošto je reč o masnoćama u krvi, smanjen je rizik od pojave raznih bolesti srca.

U kontrolnoj grupi gde su učesnici uzimali istu količinu pšeničnih mekinja nije bilo poboljšanja.  

Iako se na trpezama u Južnoj i Severnoj Americi nalazi veoma dugo, kukuruz je u Evropu stigao pre oko 500 godina, a na Balkan tek u 17. veku.

Detaljne nutricionističke analize tokom 20. veka potvrdile su prisustvo brojnih korisnih supstanci u semenu te jednogodišnje biljke.

Rastvorljiva vlakna iz zrna kukuruza vezuju se za holesterol i praktično ga „iznose" iz organizma. Odličan je izvor vlakana, vitamina C, a od mlevenih zrna pravi se ukusan hleb, razne vrste proje, kačamak, kolači, iz kukuruznih klica dobija se vrlo hranljivo i lekovito ulje, od „šećerca" ukusne salate.

Osim koristi po zdravlje, pečen ili kuvan klip kukuruza prava je poslastica, naročito za najmlađe koji se zabavljaju krunjenjem zrna.

Iako je daleko zdravije pripremati i jesti jela od kukuruza sa manjim sadržajem masnoća, retko ko može odoleti proji sa „bogatim" dodacima.

Stručnjaci ipak savetuju „posniju" varijantu koja će zbog velike količine vlakana podstaći varenje, a time i pomoći regulaciju metabolizma.