Kafa – čarobni napitak, desert i povod za razgovor

Dan bez kafe za mnoge je nezamisliv. Dnevno se u Srbiji popiju u proseku dve i po šoljice kafe, što je na godišnjem nivou četiri i po kilograma po stanovniku. Omiljena kafa je turska, a građani Srbije su već odavno prešišali Turke u ispijanju ovog napitka.

Turska po imenu, ali brazilska po poreklu.

„To je taj specifičan ukus 'rio minasa' koji je zaista specifičan za ovaj region. To je negde prihvaćen ukus zadnjih pedesetak godina i mi insistiramo na tom ukusu koji možemo da oplemenimo i sa nekom drugom 'arabikom'. U recepturama naših kafa uvek ćete naći 'rio minas' koji će biti obogaćen i nekom 'robustom' koju uvozimo i iz Indije, Ugande, Vijetnama“, otkriva Danijela Ribarić, rukovodilac nabavke sirove kafe „Grand“.

Iako na svetu postoji više od 50 vrsta kafe, najzastupljenija je „arabika“, koju konzumira čak 70 odsto ljudi. Ima blag ukus i jaku aromu. Manje popularna je „robusta“, koja je gorča i ima duplo više kofeina.

„Kafu koju mi ovde trošimo nećete naći na severu Evrope. U Skandinaviji se masovno koriste centralnoameričke kafe 'kostarika', 'honduras', 'gvatemala', 'kolumbija' koja isto prednjači u recepturama, međutim mi smo iskustveno videli da naše tržište te kafe ne prihvata, jer one imaju dozu kiselosti“, istakla je Danijela Ribarić.

U Srbiji nećete naći ni najskuplju kafu na svetu - „kopi luak“.

„Možda će nekome zvučati čudno, ali ona se pravi od izmeta civot životinje koja se nalazi u Indoneziji. Ona bira najkvalitetnija zrna od robuste koja preko svog izmeta izbacuje", objašnjava Nevena Grujić, barista „Grinet kafe“.

Da bi se dobilo, recimo, 150 grama ovog napitka, potrebno je čak pola kilograma izmeta ove životinje. Kilogram kafe „kopi luak“ košta više od 1.000 dolara, a šoljica oko 50 dolara.

Osim paprene cene, ova kafa ima i jedinstven ukus. Oni sa plićim džepom, autentičnost traže u drugim vrstama kafe.

„Kafa koja zadržava svoju pravu aromu kafe jeste tradicionalna espreso kafa, naravno od koje zavisi samo prženje kafe da ona ne bude prepržena ili manje pržena, od same kafe i od samih aparata, da li je on redovno servisiran, da li je dovoljna količina vode puštena da ne bude gorka i to je ono najbitnije. Ono što je vrlo bitno jeste i krupnoća samog zrna na koju veličinu je ona samlevena kao i gramaža kafe koja ide u jednu dozu espresa“, kaže Grujićeva.

Bez obzira na to za koju se kafu odlučite, važno je znati kako i koliko je smete piti.

„Najčešća greška je što se meša sa mlekom, kafa i mleko stvaraju nerastvorljiva jedinjenja koja su teško svarljiva i mogu da prave stomačne probleme, a onda se meša sa većom količinom šećera, meša se sa čokoladom što opet deluje na telesnu masu na kardiovaskularni sistem na pankreas i opet dovodi do ostećenja zdravlja“, upozorava doktorka Veroslava Stanković, specijalista ishrane.

Kafa može imati i blagotvorna svojstva. Smanjenje šećera u krvi, ali i sprečavanje karcinoma dojke, najčešće su moći koje joj se pripisuju.

„Kafa je lepa društvena navika bolja nego ostala sredstva koja se upotrebljavaju. Međutim, treba voditi računa te dve dve i po šoljice su dobre da bi se dobio taj njen dobar efekat. Sve preko te količine nije dobro za naš kardiovaskularni sistem, nervni sistem i ostale organe“, kaže Stankovićeva.

Bilo iz navike ili uživanja, treba znati kako da pijete kafu. Inače, umesto osećaja zadovoljstva, tahikardija ili povišen pritisak biće jasan signal da ste preterali. A tada vam kafa može i bukvalno postati crna.