Skandal u Japanu: Slom sna o izlečenju miliona ljudi

Iz potpune anonimnosti do zvezda i nazad, „u blato“, za samo mesec i po dana. Tako bi se mogao opisati put mlade japanske naučnice Haruko Obokata (30), čije je istraživanje pre nepuna dva meseca u japanskim i svetskim medijima predstavljeno kao revolucionarno i vredno Nobelove nagrade.

Krajem januara japanski mediji su javili da je naučni rad koji otkriva jednostavnu i efikasnu metodu za dobijanje matičnih ćelija koje imaju sposobnost da se razviju u bilo koju vrstu tkiva i tako omoguće lečenje teških oštećenja organa prihvaćen u međunarodnom stručnom časopisu Nejčer (Nature).

Glavni autor tog rada bila je Obokata, mladi japanski molekularni biolog sa Instituta za prirodne nauke u gradu Kobe.

Japanski novinari odmah su svoje kamere i foto-aparate uneli ne samo u Obokatinu laboratoriju već i u privatni život i uz ode njenom briljantnom umu i lepom izgledu transformisali je u heroinu nacije i muzu nauke.

Poslednjih nedelja, međutim, japanska i svetska naučna zajednica šalju upozorenja da rezultati koja je Obokata iznela ne mogu biti replikovani i da u samom procesu kojim su ti rezultati dobijeni postoje ozbiljni nedostaci.

Pažnju koji su na njen rad prizvali mediji, dovela je do toga da on bude ozbiljno i detaljno analiziran od većeg broja naučina širom sveta. Oni sada ukazuju da nije prosto reč o grešci, već o nameštanju rezultata i falsifikovanju snimaka genskih sekvenci.

Od Obokatinih rezultata se već ogradio jedan od koautora spornog naučnog rada, a Japanska asocijacija molekularnih biologa zatražila je povlačenje tog rada iz časopisa Nejčer i istragu na Institutu za prirodne nauke u Kobeu.

Povrh toga, japanske televizije donose snimke doktorske teze koju je Obokata predala inače uglednom japanskom Univerzitetu „Vaseda“ 2011. iz kojih se može videti da je čak 20 od malo više od 100 strana tog rada doslovce iskopirano sa vebsajtova na engleskom jeziku. Deo medija ukazuje i da su čitavi pasusi u njenom radu koji je predat časopisu Nejčer takođe plagijat.

Televizija TBS čak prenosi da je Obokata danima nedostupna medijima, sugerišući da se ona krije od javnosti zbog veličine skandala.

Propala nada za spasenje miliona ljudi

Matične ćelije su mlade ćelije organizma koje se još nisu funkcionalno specijalizovale za izgradnju određenog tkiva, pa predstavljaju jednu vrstu sirovog materijala čiji dalji razvoj naučnici mogu da u laboratorijskim uslovima usmere u željenom pravcu, u skladu sa potrebom obolelih.

Unošenje ovih ćelija u organizam može da omogući revitalizaciju oštećenog tkiva, što pruža veliku nadu za ljude koji su, recimo, usled srčanog ili moždanog udara, demencije i drugih uzroka pretrpeli oštećenje organa.

Naučnici su do sada uspeli da proizvedu dve vrste matičnih ćelija: ES (ES) i iPS (iPS), ali obe ove vrste imaju ozbiljne nedostatke. ES matične ćelije dobijale su se iz ljudskog zigota (oplođene jajne ćelije), a procedura za njihove ubiranje je bila fatalna po razvoj zigota u fetus, odnosno, značila je terminaciju trudnoće, zbog čega su postojale ozbiljne etičke dileme.

Japanski profesor Šinja Jamanaka i njegov istraživački tim sa Univerziteta „Kjoto“ potom su razvili revolucionarnu tehnologiju koja je omogućila po davaoca bezbolno i bezopasno stvaranje matičnih ćelija, uzimanjem ćelija ljudske kože. Problem u ovom pristupu je, međutim, to što se takve matične ćelije dobijaju genetskom manipulacijom ćelija kože, što bi, postoji zabrinutost, kod jednog dela primalaca novostvorenih ćelija u praksi moglo da dovede do razvoja maligniteta.

U svom spornom radu Obokata je tvrdila da je u eksperimentima na miševima otkrila jeftin i efikasan metod za dobijanje matičnih ćelija koji omogućava da se izbegnu opasnosti i po davaoca i primaoca. Otuda se javila, sada je jasno, lažna nada da bi lečenje tako dobijenim matičnim ćelijama moglo da bude sprovođeno masovno i u budućnosti spase milione ljudi širom planete.

Od ponosa do sramote nacije za mesec dana

Počev od januara, japanski mediji opisivali su Obokatu kao mladu, vrednu genijalku koja je posvećena nauci do te mere da uprkos svojoj izuzetnoj lepoti i pameti nema vremena da nađe dečka. Oni su je predstavljali kao uzor vrline za celo društvo i pozivali da nastupa u zabavnim emisijama nastojeći da od nje naprave TV lice nevezano samo za nauku.

Ona je postala ponos nacije, najpoželjnija žena u državi, i čak politički prioritet vlade koja je bila spremna da otvori svoje kofere i zaspe je milionima kako bi Japan nastavio da bude svetski lider u oblasti istraživanja matičnih ćelija i u nauci uopšte.

Međutim, Obokata je sada ne prosto naučnik koji je nestručan, već falsifikator, kriminalac u bekstvu koji izbegava da preuzme odgovornost za svoja nedela. Ona je sada sramota nacije!

Na žalost, Obokata slučaj predstavlja težak udarac za naučnu zajednicu u Japanu koja je do sada odgajila pravu plejadu nobelovaca iz oblasti hemije i molekularne biologije i, naročito, za japanske stručnjake koji rade na istraživanju matičnih ćelija među kojima ima i istinski svetskih lidera, kao što je profesor Jamanaka koji je prvi u svetu razvio iPS ćelije.

Ironično, Obokatin slučaj usledio je samo mesec dana nakon što je u medije u Japanu procurela vest da je čuveni gluvonemi kompozitor Mamoru Samuragoći koji je prodao milione nosača zvuka, zapravo prevarant koji nikada nijednu melodiju nije sam komponovao već je plaćao drugog čoveka da u senci komponuje za njega.

Da skandal bude veći, japanski klizač Daiske Takahaši, bivši svetski prvak, klizao je na olimpijadi u Sočiju uz kompoziciju koju je Samuragoći lažno potpisao. Mač u srce mita o „japanskom Betovenu“ potom je „zarila“ vest da on, ne samo što nije talentovan, već nije ni gluvonem.

Društvena pozadina slučaja Obokata

I mada je lična odgovornost OboKate nesumnjivo velika, za osudu su i nepažnja domaćih i stranih koautora spornog rada, među kojima je i profesor sa Harvarda, kao i nesmotrenost stručnjaka britanskog časopisa Nejčer koji je pregledao rad pre objavljivanja.

Japanski naučnici sada ukazaju i na sistemski problem u zemlji, odnosno na to da japanski univerziteti i naučne institucije poslednjih decenija sve više trpe mediokritet i snižavaju akademske kriterijume u nastojanju da opstanu na obrazovnom tržištu.

Naime, višedecenijski nizak natalitet u Japanu stvorio je situaciju u kojoj ima više univerziteta i drugih institucija visokog obrazovanja nego što je realno potrebno. Univerziteti, naročito privatni, svesno pojednostavljuju gradivo i snižavaju kriterijume na ispitima, te tolerišu plagijatorstvo uz pomoć interneta, da ih ne bi pratio glas da su teški za studiranje, što bi im onda smanjilo priliv studenata i prihode.

U Japanu je u poslednje dve decenije u toku i velika emancipacija žena. Od njih se u ne tako davnoj prošlosti očekivalo da ostanu u kući, vode računa o domaćinstvu i podižu decu, da što je bolje moguće služe suprugu, njegovoj porodici i deci, budu povučene, besprekorno ljubazne, tihe i ženstvene.

Danas, međutim, mediji u Japanu kao uzor nude žene koje su samostalne, vrlo aktivne i jake, mentalno pa i fizički. Tako su miljenici medija žene koje imaju svoj sopstveni biznis, koje putuju po svetu, a među novim sportskim heroinama su ne samo džudistkinje nego i fudbalerke, rvačice, bokserke, pa i dizačice tegova.

Sposobna mlada žena koja izaziva revoluciju u medicini je stoga priča na koju su japanski mediji, može se reći, pohlepno odreagovali donoseći priloge koji su zvučali previše dobro da bi bili istiniti. Kada je postalo izvesno da je nemoguće održati taj mit, oni su se okrenuli svojoj drugoj najomiljenijoj temi – povlačenju poznatih kroz blato.