Ekološki prihvatljiva goriva

Stabljike pšenice su prirodan obnovljivi materijal koji bi uskoro mogao biti korišćen za proizvodnju nove vrste biogoriva. Kako je to moguće i u kojoj meri? Da bi odgovorili na ta pitanja, biolozi i hemijski inženjeri udružili su se na eksperimentalnom polju u severnoj Španiji.

Naučnici Evropskog istraživačkog projekta koriste slamu za proizvodnju biobutanola. Kako kažu, to bi mogla postati zelenija, efikasnija, održivija i jeftinija zamena za postojeća biogoriva ‒ bio-dizel i etanol.

Ines del Kampo, hemijski inženjer, objašnjava da je butanol mnogo teži od postojećih biogoriva, što znači da je hemijski stabilniji, a samim tim i da manje isparava. Njegovom upotrebom u transportu smanjile bi se emisije gasova kako u vozilima tako i na benzinskim pumpama i u industrijskim postrojenjima.

Transformisanje sirovine u gorivo zahteva složene mehaničke, hemijske i molekularne procese. Naučnici su morali da testiraju stotine različitih varijanata kako bi došli do odgovarajućeg recepta.

„Slamu sitnimo do veoma malih čestica. Zatim je pet minuta zagrevamo na temperaturi od oko 175 Celzijusovih stepeni. Dodajemo joj malo kiseline, što stvara supstrat optimalan za enzime, koji razbijaju duge hemijske lance na molekule zvane ʼmonomeriʼ. Zatim dodajemo bakterije koje se hrane tim molekulima i transformišu ih u butanol", objašnjava biolog Irancu Alegrija.

U Velikoj Britaniji molekularni biolozi i biohemijski inženjeri uzgajili su bakteriju koja se koristi u ovom procesu. Prvi izbor istraživača bili su mikroorganizmi veoma tolerantni na određene hemikalije.

Prema molekularnom biologu Holiju Smitu, najveći izazov za naučnike bio je rad sa slamom zbog hemijskih jedinjenja koja tokom fermentacije mogu škoditi bakterijama. Zato su razvili bakterije tolerantnije na te hemikalije.

Laboratorijski testovi pokazali su da se dobijeni butanol može mešati sa dizelom do 40 procenata ili sa benzinom do 16 procenata. Sada istraživači razmišljaju o daljem pravcu razvijanja.

Na pitanje kada će butanol ući u saobraćaj, Edvard Timoti Dejvis, koordinator projekta „Butanekst", odgovara: „Očekujem da cena proizvodnje butanola padne i da on bude komercijalno dostupan kroz pet do deset godina. Pored cene, njegov ulazak na tržište zavisi i od zakonske regulative".

Naučnici se nadaju da će doprineti cilju Evropske unije da se do 2020. godine deset odsto goriva u transportu dobija iz obnovljivih izvora.

Priredila Nataša Todorović