En Salivan ‒ snaga ljubavi i volje

Zahvaljujući svojoj odanoj učiteljici En Salivan, Helen je izašla iz zatvorenog i zbunjujućeg sveta slepila i gluvoće. Obrazovala se, napisala jedanaest knjiga, putovala širom sveta, hrabrila osobe sa invaliditetom, osnivala fondacije i organizacije za pomoć slepima i slabovidima... Na tom putu uspeha, skoro 50 godina, verno ju je pratila njena učiteljica En Salivan. Bez nje, ime Helen Keler ne bi toliko značilo.

Odrastanje u siromaštvu

En Salivan je rođena 1866. u porodici siromašnih irskih imigranata u blizini Masačusetsa. Siromaštvo, beda, kao i rana smrt majke, doveli su porodicu u još goru situaciju. Napustio ih je otac, a deca su poslata da žive u „siromašnoj kući" u Tjuksberiju.

Kada je En imala oko pet godina, obolela je od trahome, zarazne bolesti očiju uzrokovane bakterijom Chlamydia trachomatis. Ta zarazna, veoma bolna infekcija očiju najčešće se javlja kod dece koja žive u lošim higijenskim uslovima, a odsustvo lečenja izaziva slabovidost ili slepilo. En je tokom boravka u Tjuksberiju imala operaciju očiju koja joj je pružila kratkoročno olakšanje, ali je tek u Institutu za slepe Perkins u Bostonu dobila priliku za još jednu operaciju kojom joj je povraćen vid. Međutim, tegobe sa očima pratiće je do kraja života.

Obrazovanje kao jedini put

Za postojanje škola za slepu decu En je saznala u Tjuksberiju. Shvativši da joj jedinu nadu može pružiti obrazovanje, bila je istrajna u nastojanju da ode u jednu od tih škola. Iskoristivši posetu komisije koja je proveravala uslove života u „siromašnoj kući", En je dobila preporuku za Institut Perkins.

Životno iskustvo En Salivan bilo je različito od iskustava drugih učenika u Perkinsu. Polaznice tog instituta bile su većinom ćerke bogatih trgovaca i farmera. En je dolazila iz sasvim drugačije sredine. Nije znala da pročita niti da napiše svoje ime. Deca su je ismevala zbog neznanja i grubih manira. Veoma često je zbog svog ponašanja i oštrog jezika dolazila u sukob i sa učiteljima. Sve to je kod En izazivalo sramotu, ali i bes i odlučnost da napreduje. Za veoma kratko vreme zatvorila je praznine u svom obrazovanju.

Sreću nakon završetka školovanja pomutio je strah od neizvesne budućnosti. Za razliku od ostalih štićenica Instituta, En nije imala gde da se vrati. Međutim, sudbina je intervenisala na neočekivan način.
Roditelji Helen Keler su već duže vreme tražili učitelja za svoju ćerku. Helenina majka je pročitala Dikensovu knjigu „Američke beleške" i tu se upoznala sa slučajem obrazovanja gluve i slepe devojke Laure Bridžman. Posredstvom Aleksandera Grejama Bela, Kelerovi dolaze u Institut Perkins, gde im je tadašnji direktor za učitelja njihove sedmogodišnje ćerke preporučio upravo En Saliven.

Poznanstvo sa Laurom

Tokom školovanja u Institutu Perkins, En Salivan se sprijateljila sa mnogo starijom Laurom Bridžman (1829-1889), još jednom poznatom učenicom te ustanove. Laura je u Perkins došla sa sedam godina, pet godina nakon otvaranja škole. Pored toga što je bila slepa, bila je i gluva. Niko do tada nije uspeo da obrazuje osobu sa tim ograničenjima, pa je za nju morao biti napravljen poseban metod.

Tadašnji direktor Perkinsa, dr Samjuel Gridli Hau zainteresovao se za taj slučaj i u radu sa Laurom primenio novi metod obrazovanja. Umesto proširivanja znanja znakovnog jezika, Laura je posebnim metodama počela da uči engleski jezik. Uz pomoć profesora koji joj je spelovao na dlanu, ubrzo je pohađala časove čitanja, pisanja, geografije, aritmetike, istorije, gramatike, algebre, geometrije, i filozofije...
Dr Hau je u godišnjim izveštajima objavljivao rezultate rada sa Laurom Bridžman. Na taj način su i učitelj i učenica postali međunarodno poznati.

Priredila: Blaženka Bijelić