Značaj zelenih brendova u auto-industriji
Kako smanjiti negativno delovanje saobraćaja na okruženje ‒ jedno je od glavnih pitanja ekologa i stratega koji se bave održivim razvojem. Ako se analiziraju efekti različitih grana saobraćaja, zaključak je da je drumski saobraćaj, sa automobilskom industrijom na čelu ‒ najveći zagađivač. Oko 30% štetnih gasova u atmosferi potiče upravo od izduvnih gasova automobila koji koriste motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
Auto-industrija i održivi razvoj
Problemi zagađenja inspirisali su istraživače da iznalaze rešenja i kreiraju zelene inovacije za razvoj saobraćaja po ekološkim načelima. Auto-industrija je najveći privatni investitor u oblasti istraživanja i razvoja u Evropi.
Tokom 2015. godine „Juropijen patent ofis" odobrio je više od 6.000 patenata organizacijama iz auto-industrije. To je doprinelo da se u Evropskoj uniji u periodu od 1995. do 2015. godine emisija štetnih gasova novih automobila smanji za 36%.
Najveći broj prodatih električnih automobila sa baterijom zabeležen je 2015. godine u Francuskoj (više od 17.650 automobila), Nemačkoj (oko 12.350 vozila) i Velikoj Britaniji (oko 9.900).
Statistički posmatrano, od 700 vozila zastupljenih na putevima Evrope, jedno je električno. Novi planovi EU odnose se na to da se do 2020. godine na njenim putevima nađe oko tri i po miliona električnih automobila i 800.000 stanica za njihovo punjenje.
Stvaranje zelenih brendova u auto-industriji
Američka kompanija Ford već godinama promoviše održivi razvoj kao neizostavni element svoje poslovne filozofije, a 2014. godine je uspela da ostvari prvu poziciju u tabeli „najzelenijih" globalnih brendova. Osnovu ekološki savesne promocije Forda čini motor ʼEcoBoostʼ u jednom od najbolje prodavanih kamioneta F-150, karakterističan po maloj potrošnji goriva a istovremeno i velikoj snazi. Kompanija planira da na evropskom tržištu poveća broj modela sa istim motorom, koji su već stekli popularnost u Kini. Na polju proizvodnje, Ford se takođe ponaša ekološki savesno jer je tokom proteklih sedam godina uspeo da smanji potrošnju energije koja se koristi u proizvodnji svakog vozila za čak 25%.
Hibridni automobili imaju dva motora i bateriju. Jedan od motora je sa unutrašnjim sagorevanjem (benzinski ili dizel), a drugi je električni. U toku vožnje mogu da koriste jedan od motora ili oba. Električni motor obezbeđuje manju potrošnu goriva, a time se smanjuje i emisija štetnih gasova, što je posebno značajno u uslovima gradske vožnje. Još jedna od prednosti hibridnih automobila je mogućnost „dopune" baterije u toku vožnje transformacijom kinetičke energije pri kočenju u električnu energiju. Na taj način se pored manje potrošnje goriva (benzina ili dizela), smanjuje i potrošnja električne struje. To je veoma značajno budući da se teži smanjenju potrošnje električne energije kako bi ekološki izvori energije bili dovoljni za potrebe čovečanstva.
Automobili na električni pogon ne uzrokuju štetnu emisiju ugljen-dioksida. To je svakako, pored činjenice da su gotovo bešumni, najbolja preporuka za upotrebu takvih vozila.
Električni hibridni automobili u Srbiji
U Srbiji se nalazi mali broj automobila na električni pogon. Hibridni automobili su uglavnom u posedu kompanija koje ih koriste kao flotna vozila. Izvestan broj ekoloških automobila sa hibridnim pogonom dobila je Vlada Srbije od Vlade Japana. Značajan pomak napravila je svojevremeno gradska uprava Pančeva, koja je prva počela da koristi električne automobile dobijene na poklon od italijanske provincije Ravene.
Treba istaći i prvi korak ka održivom gradskom prevozu budućnosti ‒ uvođenje hibridnih autobusa volvo u gradski prevoz u Čačku. Tako je Čačak postao prvi grad u Srbiji u kome se za prevoz putnika koriste vozila sa modernom pogonskom grupom. Glavne prednosti te vrste pogona su smanjena potrošnja (u proseku i do 30 odsto u odnosu na uporediva vozila sa konvencionalnim dizel-motorima), smanjena emisija štetnih gasova u sličnom odnosu i manja buka emitovana iz vozila, ne samo pri polasku već i tokom kontinuirane vožnje.
Važno je napomenuti da su putnička vozila koja se uvoze u Srbiju po pravilu hibridna, a to znači da imaju i motorni i električni pogon.
Bez odgovarajućih stimulacija, električna vozila su značajno skuplja od motornih. Takođe, ne postoji organizovana mreža punjenja, tačnije stanice za punjenje tih vozila, što je najveći problem kada su u pitanju elektroautomobili.
Prihvatljivije rešenje za sve one koji žele da budu odgovorni i doprinesu očuvanju životne sredine predstavljaju hibridna vozila. Kombinacijom motora u hibridu, smanjuje se emisija štetnih gasova, izbegava se problem dopune baterija i u tom smislu otklanja osećaj ograničene mogućnosti kretanja. Cena hibrida je nekoliko hiljada evra veća od istog modela koji pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem, ali je niža od cene elektroautomobila iste klase.
Kupovna moć stanovništva u Srbiji predstavlja jedan od ograničavajućih faktora kada je reč o kupovini hibridnih i elektroautomobila. Pored toga, Srbija je jedna od malobrojnih država u Evropi koja svojim građanima ne daje subvencije za ekološke automobile.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар