Pećina Lasko: atelje umetnika iz kamenog doba

U septembru 1940. godine mladić Marsel Ravida uočio je tokom šetnje čudnu šupljinu na brdu Lasko u jugozapadnom predelu Francuske. Vratio se ubrzo sa još tri prijatelja. Mladići su odlučili da istraže brdo, napravili su veću šupljinu i uspeli da uđu u pećinu. Sa sobom su poneli samo baterijsku lampu. 

Otkrili su brojne specifične pećinske crteže kromanjonaca. Uglavnom su to bile predstave životinja: konja, jelena, medveda, bizona...

O fantastičnom otkriću ubrzo se pročulo u obližnjem Montinjaku, koji je smešten u departmanu Francuske - Dordonji, a potom i šire...

Posle Drugog svetskog rata pećina je bila otvorena za posetioce sve do 1963. godine. Bilo je i do 1.500 gostiju dnevno, što je uslovilo oštećenja na crtežima usled povećane koncentracije ugljen-dioksida. Crteži su ubrzo restaurirani.

Danas je pećina zatvorena za javnost i nalazi pod neposrednim stručnim nadzorom. 

Posetiocima je na raspolaganju kompletna verna kopija originalne pećine a prostor površine 8.000 kvadratnih metara opremljen je najnovijim digitalnim alatima kao što su veliki tri-de ekrani.

Pećinska umetnost i doživljaj okruženja u kome je stvarao kromanjonac dostupni su zainteresovanima zahvaljujući vrhunskoj modernoj tehnologiji.

Kao i u pravoj pećini, i u adaptiranoj je hladno i mračno. Na zidovima su kopije poznatih crteža kao što su Velika crna krava, Kineski konj, Bizon usmrćuje lovca...

Posetioci i sami mogu probati da nacrtaju svoj pećinski crtež, onako kako je to nekada radio naš predak iz kamenog doba. UNESKO je pećinu Lasko stavio na listu svetske baštine.

Priredila Maja Stojanović