Deca žele da budu vaspitana

I u ovom brzohodnom tempu života deca mogu biti vaspitana ako mi znamo kako. Po svemu sudeći, potreban nam je naučno potvrđen 'recept za vaspitanu decu'. Ali šta ćemo sa našim strpljenjem i istrajnim stavom? Da, moramo prvo da imamo stav! Svi mislimo da imamo stav i većina tiho izgovara „ali..." Ipak, kada postane jasna misao da decu ne vaspitavamo da bi nama bilo lakše, već da bi njima u životu bilo bolje, lako se kristališe stav a istrajnost se shvati kao imperativ.

Ako vam, dok čitate ovaj tekst, zvone istovremeno službeni i privatni telefoni i stižu poruke sa društvenih mreža a ručak niste još skuvali, razumljivo je da nemate previše strpljenja za dete koje je još u pidžami i igra igricu, i to na svom telefonu! Šta je deci potrebnije ‒ telefon i skupe igračke ili ljubav i disciplina?

Vratićemo se u Asocijaciju za alternativno porodično staranje o deci „Familija", po recept za vaspitne metode. Psiholog dr Branka Radojević smatra da se i dobro i loše ponašanje ojačava nagrađivanjem. Pozitivno ponašanje deteta treba nagrađivati brzo i često, dok za ublažavanje i eliminisanje lošeg ponašanja treba koristiti blage kazne. Suviše stroge kazne su kontraproduktivne. Korigovanje detetovih agresivnih obrazaca ponašanja ne sme se odlagati, kao što treba izbegavati nesvesno potkrepljivanje lošeg ponašanja, ističe naša sagovornica. 

Savetuje se neprestano podržavanje i nagrađivanje detetovog dobrog ponašanja. U početnoj fazi ispoljavanja aktivno ignorisati negativno ponašanje. Pošto se nepoželjno ponašanje prepozna i osudi, ponuditi alternativu i nagraditi pozitivno alternativno ponašanje. Trebalo bi pomoći detetu da uspostavi i uvežba poželjno ponašanje i koristiti pravilo: „Pošto završiš svoje obaveze, možeš da se igraš ili baviš nekom drugom slobodnom aktivnosti". Najvažnije je dati dobar primer detetu. Treba biti organizovan roditelj!

Kako je svaki roditeljski dan ispunjen raznim i brojnim dečjim nestašlucima, verujemo u svaku naučnu reč ali nas interesuje kako konkretno predlažu da aktivno ignorišemo i osuđujemo negativno ponašanje, a da to bude trajno delotvorno...

Način na koji se kontroliše ponašanje deteta u velikoj meri zavisi od njegovog uzrasta ‒ objašnjava dr Branka Radojević. Metode koje počivaju na ograničenom socijalnom izopštavanju (tajm-aut) uspešne su na uzrastu od dve do deset godina. Za stariju decu od šest do dvanaest godina treba koristiti metode nagrađivanja poenima i žetonima ‒ nagrađuje se dobro ponašanje, a nakupljeni poeni dovode do konkretne nagrade. Za adolescente od dvanaest godina i više, savetuje se sklapanje Ugovora između deteta i roditelja.