ZVUK: buka ili vekovna potreba?

„Mislim da čitava naša planeta zahvaljujući ljudima danas živi u najvećoj ʼzvučoj polutkiʼ koja postoji. Nikada veća buka nije bila na planeti nego sada", počinje priču o zvuku dugogodišnji tonmajstor i dizajner zvuka u Radio Beogradu prof. Zoran Jerković.

Prof. dr Branka Mikić Đurković, defektolog-audiolog Instituta za ORL i MFK, ističe rezultate istraživanja prema kojima je „porastao nivo zvučnog okruženja, još od zvučne revolucije kada se na radu pojavio štetni efekat buke mašina; razvoj velikih gradova doveo je do toga da u našem okruženju 24 časa dnevno postoji ta pojačana buka koja utiče ne samo na sluh nego na celokupno zdravlje čoveka".

 Muzikoterapeuti imaju isto mišljenje o buci.

„Moramo razmatrati zvuk prvenstveno kao jedan fizički agens, a kasnije možemo razmatrati negativne psihološke efekte. Često srećemo omladinu koja preko zvučnika pušta muziku ʼdo daskeʼ, tako da taj način može da dovede do nepovratnog oštećenja unutrašnjeg uva", potvrđuje prof. dr Ranka Radulović, muzikoterapeut.

Psiholozi upozoravaju da izazivanje buke slušanjem preglasne muzike, ukazuje na potrebu mladih da se otuđe od društva zbog savremenog načina života.

„Što se tiče slušanja muzike kad stavite slušalice na uši i idete gradom, to definitivno oštećuje sluh, nema nikakve dileme. Svakom čulu je potrebno da se odmori i opusti da bi ponovo bilo efikasno. Ako ga stalno bombardujete, pragovi će se pomeriti i tu će doći do nekog oštećenja.

To važi za svako čulo, pa i za sluh, ali ovde je zanimljiviji psihološki fenomen ‒ zašto je nekom mladom čoveku potrebno da se potpuno izoluje od svoje sredine. Znači, zašto neko izlazi iz svog stana sa idejom ʼsada ću makar zvučno potpuno da se izolujem od svega onoga što se dešava oko meneʼ", ukazuje dr Aleksandar Dimitrijević, psiholog.

Smatra se da su poremećaji spavanja najvažniji problem ove vrste ‒ javljaju se kao psihološka posledica stalne izloženosti konstantnim komunalnim i drugim vrstama buke. Negativan zvuk deluje kao stres. U ovom slučaju, ako je kontinuiran, remeti niz područja čovekovog funkcionisanja. Ometa komunikaciju i smeta čak i dobrim međuljudskim odnosima. Posledice su: umor, promene u raspoloženju, glavobolja, depresija, razdražljivost, povećanje holesterola i triglicerida u krvi, smanjenje radnih sposobnosti i drugi zdravstveni problemi.

Prijatne vibracije i emocije?

Vekovna potreba čoveka je da istražuje i stvara nebrojene vrste zvuka, ali i da iz tih zvukova, muzike, crpi inspiraciju za sve ono što radi.

„Neki više prirodni zvuci ili veća tišina, manji intenziteti zvuka, mogu da deluju nekako opuštajuće i da se prosto lepše osećamo u takvim situacijama, u takvoj sredini. Kad ležite na plaži i samo slušate talase koji dolaze ka obali, to je zvuk koji prirodno manje-više svaku osobu opušta, tako da je uticaj zvuka veoma važan, ne samo zbog toga što donosi informacije nego i zbog tog ʼemocionalnog nivoaʼ, da tako kažem.

Muzika ima još mnogo jače dejstvo, još jači uticaj, i to je još jedna od važnih misterija za savremenu nauku, zbog čega vibracije koje dolaze do našeg slušnog aparata u nama mogu da pokrenu tako jaka osećanja", objašnjava naš sagovornik, psiholog.

„Muzikoterapija se primenjuje još od biblijskih vremena, sreće se u antičko doba, u kasnijim epohama razvoja društva i svim periodima razvoja medicine do danas. Muzikoterapija počinje da se razvija kao grana medicine u drugoj polovini dvadesetog veka i dobija na zamahu posle Drugog svetskog rata, kada su Amerikanci počeli na svojim veteranima da primenjuju muzikoterapijske metode", navodi prof. dr Ranka Radulović.

Metod aktivne muzikoterapije podrazumeva komunikaciju s pacijentom putem glasa ili instrumenta. Ova tehnika je dala izvanredne rezultate u uspostavljanju kontakta s pacijentima kod kojih je verbalna komunikacija otežana ili onemogućena, kao, na primer, kod osoba sa autizmom.

„Muzikoterapija se primenjuje u školskim i predškolskim ustanovama, u ustanovama socijalnog staranja i u okviru specijalnog muzikoterapijskog savetovališta. Kod nas u Srbiji imamo muzikoterapiju koja se primenjuje na Klinici za psihijatriju u KCS-u i imamo muzikoterapeute koji rade u okviru savetovališta ʼHatorumʼ" ‒ kaže prof. dr Ranka Radulović i naglašava ‒„ono što je važno da kažemo, primenjuje se ne samo kod bolesnih već u svim granama medicine, ali je važno da kažemo da se primenjuje i kod zdravih. Vrlo je važno primenjivati muzikoterapiju kao stimulaciju razvoja, ali i u prevenciji kod, recimo, rizične dece.

Treba prepoznati decu čije su majke tokom trudnoće bile traumatizovane psihološki ili kod dece koja nisu planirana. Sa njima imamo jedan sistem igara, koji koji oni doživljavaju kao igranje, a u stvari utiče na razvoj psihomotorike, sluh, koncentarciju, razvoj doživljaja sebe i drugih, razvoj socijalnih veština, prvenstveno kontrolu agresivnosti, doživljaj saradljivosti i inicijative."

Istraživanja su pokazala da  kod dece koja su imala rani muzički trening dolazi do promena na plasticitetu mozga, tako da oni imaju veće auditivne kapacitete i pokazuju bolji razvoj. U osnovi muzikoterapije je „teorija zvučnog identiteta". Svako od nas ima svoj zvučni identitet, bez obzira na pol i starost. Za svakog pojedinca taj identitet je specifičan i karakterističan. Otkriva odakle potičemo i koliko smo dugo na tom prostoru.

„Svaki zvuk je prvenstveno fizički i emocionalni doživljaj, tako da možemo reći da je naše prvo iskustvo života, ali i stresa, vezano za zvuk. Moramo ga razmatrati kao fizički doživljaj života i moramo videti kako naše telo reaguje na zvuk. Možemo ga kao takav nadražaj doživljavati prijatno ili neprijatno. Ne samo da izaziva našu emotivnu reakciju već može izazvati hormonalnu reakciju", dodaje prof. dr Radulović.

„Neka od savremenih istraživanja pokazuju da onako kako se osećanja kreću u nama tako se muzika koja nam prija kreće izvan nas. Mi osećamo neku vrstu bliskosti, neku vrstu povezanosti, osećamo da nešto izvan nas odgovora onome što je u nama. U tom smislu nema ni jedne druge vrste umetnosti koja ima toliku moć", poentira dr Dimitrijević.

Prema jednoj od hipoteza Olivera Saksa, mozak na izvestan način radi kao savršen istrument u kome nervni impulsi komuniciraju u pravilnim ritmovima. Onog trenutka kad vas traumatski događaj, stres ili prevelika posvećenost samo jednoj stvari, dovedu do toga da se ta fina ravnoteža u mozgu poremeti ‒ nastaju problemi. Zato je važno održati harmoniju među nervnim impulsima da bi nam život bio kvalitetniji.